Ovo svi radimo, a tako se povećava rizik od smrti zbog raka

Svakodnevno sedenje duže od pola sata u kontinuitetu povećava rizik od smrti zbog raka, pokazuje nova studija.

Istraživači su pratili više od 90.000 ljudi tokom jedne decenije i otkrili su da je sedenje ili ležanje u budnom stanju duže od 30 minuta u intervalu svakog dana povezano sa povećanim rizikom od smrti od kancera. Nalazi sugerišu da se rizik povećava sa svakim dodatnim satom neprekidne neaktivnosti, piše Gardijan.

Preporučujemo

Međutim, istraživači su takođe otkrili da prekidanje perioda sedentarnog ponašanja dužih od 30 minuta naletima fizičke aktivnosti može pomoći u smanjenju rizika. Ustajanje svakih pola sata, čak i zbog kratke šetnje po kancelariji, moglo bi učiniti čuda za vaše zdravlje, navode oni.

- Ono što naši podaci pokazuju jeste da je sedenje duže od 30 minuta odjednom posebno povezano sa većim rizikom od kancera. Dobra vest je da bi prekidanje vremena provedenog u sedenju nečim tako jednostavnim kao što je kratka šetnja moglo imati zaštitno dejstvo – rekao je dr Frederik Ho sa Univerziteta u Glazgovu i dodao:

- Trenutne zdravstvene smernice se u velikoj meri fokusiraju na umereno ili intenzivno vežbanje, ali naši nalazi pokazuju da lagano kretanje ne treba zanemariti. U budućnosti će klinička ispitivanja pomoći da odemo dalje od opštih saveta i razvijemo personalizovane strategije za prekidanje vremena sedenja.

Nalazi, objavljeni u žurnalu PLOS Medicine, fokusirani su na zdravstvene efekte produženog sedentarnog ponašanja na dnevnom nivou. Iako su dugi periodi sedenja ili ležanja u budnom stanju odavno povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta kancera, istraživači kažu da se manje zna o tome da li način na koji se to vreme akumulira takođe utiče na zdravlje.

Otkrili su da zamena sedentarnog vremena periodima fizičke aktivnosti može pomoći u smanjenju niza rizika od kancera. Korisne aktivnosti uključivale su lagano hodanje i kućne poslove.

Tim je analizirao podatke sa nosivih uređaja koje je nosilo više od 91.000 učesnika projekta UK Biobank, praćenih u proseku 12 godina. Nalazi sugerišu da je produžena neaktivnost koja traje duže od 30 minuta povezana sa rizicima od kancera. Svaki dodatni sat produžene neaktivnosti svakog dana bio je povezan sa povećanjem rizika od smrti od kancera za 10%.

Međutim, zamena dugih intervala neaktivnosti kretanjem očigledno smanjuje taj rizik. Zamena jednog sata sedentarnog ponašanja svakog dana laganom fizičkom aktivnošću, kao što su peglanje ili pranje sudova, bila je povezana sa 12% manjim rizikom od smrti od kancera.

Zamena 30 minuta neaktivnosti svakog dana sa 30 minuta umerene fizičke aktivnosti, kao što je hodanje prosečnim tempom, bila je povezana sa 8% manjim rizikom.

Rizik je bio 22% manji kada je pet minuta neaktivnosti svakog dana zamenjeno sa pet minuta intenzivne fizičke aktivnosti, sugeriše studija.

Postojala su i određena ograničenja u istraživanju, uključujući činjenicu da su istraživači vršili statističku analizu opservacione studije, te nisu mogli da dokažu uzročno-posledičnu vezu.

Profesor Kevin Mekonvej, profesor emeritus primenjene statistike na Otvorenom univerzitetu (Open University), koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da su nalazi zanimljivi, ali da će biti potrebna dalja istraživanja.

(Telegraf Nauka/The Guardian)