Treniranje urođenog imunskog sistema povećava zapaljenjski gubitak koštane mase

Kliničko istraživanje je odavno fokusirano na načine upotrebe imunosistema. Od vakcina do imunoterapija, istraživači koriste znanje o imunskom sistemu za razvoj terapija koje tretiraju ili sprečavaju bolesti u rasponu od gripa do autoimunskih bolesti i raka.

Istraživači iz Škole za dentalnu medicinu Pensilvanijskog univerziteta i saradnici sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu proučavali su efekte treniranja urođenog imunskog sistema u eksperimentalnim modelima hronične zapaljenjske bolesti, perodontitisa i artritisa.

Preporučujemo

Otkrili su da taj „trenirani“ imunitet (TRIM) dovodi do povećanog gubitka koštane mase.

Prethodni pristupi su se uveliko fokusirali na adaptivni imunski sistem – koji „pamti“ ranije pretnje i pokreće specifične napade kad ih ponovo sretne.

Telo takođe ima urođeni imunitet, koji je dugo smatran samo prvom linijom, generalnim napadom imunosistema bez sposobnosti pamćenja ranijih napada ili različitog reagovanja na pretnju.

Udžbenici će vam čak i danas verovatno reći da urođeni imunitet nema memoriju, da njegova reakcija ne postaje bolja drugi put. Ovo shvatanje je dovedeno u pitanje tokom protekle decenije. Studije su pokazale da urođeni imunski sistem može reagovati snažnije kad se ponovo suoči sa istim ili drugačijim stimulusom – tj. da može biti „treniran“.

Te studije su takođe pokazale da „treniranje“ urođenog imunosistema ima korisne efekte, poput antitumorske aktivnosti i pojačane reakcije u borbi protiv infekcija u nekim eksperimentalnim modelima.

Međutim, inflamacija – prirodni odgovor urođenog imunosistema na štetne stimuluse – može takođe pogoršati simptome ili čak izazvati bolesti, zbog čega je potrebno bolje razumevanje imunskog sistema prilikom razvoja imunoterapija. Pojačana reakcija možda nije uvek korisna.

Istraživači su stimulisali TRIM putem beta-glukana, jedinjenja u izvesnim gljivicama, i merili su stvaranje osteoklasta, koji resorbuju kost tokom rasta i zarastanja, u modelima zapaljenjskog perodontitisa i artritisa.

Otkriveno je da taj tretman navodi prekurzore da se diferenciraju u osteoklaste brže ako je prisutan zapaljenjski izazov poput artritisa. Dakle, iako TRIM može imati korisne efekte – štiteći od infekcija i kancera – nalazi ukazuju da pamćenje ranije infekcije takođe može doprineti inflamatornim bolestima i komorbiditetu poremećaja inflamatornog gubitka koštane mase.

Rad je, međutim, pokazao da beta-glukan samo povećava šansu za gubitak koštane mase – ne uzrokuje stvarni gubitak koštane mase. To se dešava samo ako je prisutan drugi zapaljenjski stimulus poput artritisa ili perodontitisa.

Ova potreba za drugim izazovom najbolje predstavlja koncept treniranog imuniteta – trenažni stimulus uzrokuje stanje pripravnosti za buduće događaje.

Ovi nalazi osporavaju ideju da inicijalni stimulus čini TRIM korisnim ili neadekvatnim (štetnim), pošto je beta-glukan izazvao koristan TRIM (npr. sprečavanje rasta tumora) u ranijim studijama. Naši nalazi sugerišu da kontekst u kom nastupa TRIM određuje da li je funkcionalni ishod zaštitnički ili štetan, kažu istraživači.

TRIM kao mač sa dve oštrice dobija poseban značaj kad se razmatra preventivna ili terapeutska primena agenasa koji ga stimulišu.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)