Mozak ima centralnu ulogu u razvoju gojaznosti: Nemački naučnici tvrde da znaju i kako

Broj ekstremno gojaznih osoba značajno je skočio u poslednjim decenijama, što predstavlja značajnu poteškoću i za one koji su gojazni, za one koji im pružaju zdravstvenu pomoć, kao i za celokupan zdravstveni sistem. Hormon insulin ima ključnu ulogu u razvoju gojaznosti, saopštio je Nemački centar za istraživanje dijabetesa (DZD).

Do skoro je bilo mnogo znakova da insulin izaziva neurodegenerativne i metaboličke poremećaje, posebno u mozgu. Studija Univerzitetske bolnice u Tibingenu, Nemačkog centra za istraživanje dijabetesa i Centra Helmholc u Minhenu nudi intrigantan novi pogled na poreklo dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, kao i uticaj mozga u kritičnom "kontrolnom centru".

Preporučujemo

Ekstremna gojaznost je zvanično prepoznata kao bolest u Nemačkoj od 2020, uprkos tome što se dugo znalo da ona izaziva mnoge bolesti, uključujući dijabetes, srčani udar, pa čak i rak. Svetska zdravstvena organizacija već je proglasila epidemiju gojaznost, jer pogađa više od milijardu ljudi širom sveta, a samo 16 miliona u Nemačkoj. Indeks telesne mase iznad 30 smatra se ekstremnom gojaznošću, a kao čest uzrok ove hronične bolesti navođeni su loša ishrana i nedovoljno vežbe.

Međutim, mehanizmi u telu koji vode do gojaznosti i izazivaju bolest su mnogo kompleksniji.

Nezdrava distribucija masnoće u telu i hronično gojenje povezani su sa osetljivošću tela na insulin. Koje specijalne funkcije insulin obavlja u mozgu i kako utiče na pojedince normalne težine?

U svojoj studiji, objavljenoj u Nature Metabolism, dr Stefani Kulman, profesora Univerziteta u Tibingenu, i njene kolege otkrili su odgovor tokom ispitivanja.

- Naša otkrića demonstriraju prvi put da čak i kratkotrajan unos industrijskih prerađevina i nezdrave hrane, poput čokolade i čipsa, dovode do značajnih promena u mozgu zdravih pojedinaca, što može da dovede do gojaznosti i dijabetesa tipa 2 – rekla je Kulmanova, glavna autorka studije.

Međutim, kod ljudi koji su ekstremno gojazni, insulin više ne reguliše želju za hranom, što dovodi do insulinske rezistencije.

- Zanimljivo je što su u našoj studiji zdravi ispitanici imali sličan skok u senzitivnosti na insulin posle kratkog unosa velike količine kalorija kao i gojazni ljudi. Ovaj efekat je primećen i nedelju dana nakon povratka na uravnoteženu ishranu – rekla je Kulmanova.

- Pretpostavljamo da se odgovor mozga na insulin adaptira na kratkotrajne promene u ishrani pre bilo kakvog dobijanja kilograma, a onda promoviše razvoj gojaznosti i drugih sekundarnih bolesti – rekao je dr Andreas Birkenfeld iz DZD.

Kako naglašava, potrebno je još istraživanja o tome kako mozak utiče na razvoj gojaznosti i drugih metaboličkih poremećaja.

(Telegraf Nauka/DZD)