Velika opasnost za ljudsko zdravlje: Od nanoplastike u mozgu može da se napravi 1 plastična kašika

Količina nanoplastike u ljudskim mozgovima dramatično se povećala za 8 godina, a u jednom mozgu otkriveno je toliko nanoplastike da bi od nje mogla da se napravi jedna plastična kašika, pokazalo je istraživanje Univerziteta Nju Meksiko u Albukerkiju.

- Uzorci normalnog mozga leševa sadržali su sedam do 30 puta više sitnih komadića plastike nego bubrezi i jetra - rekao je autor studije Metju Kampen, profesor na Univerzitetu Nju Meksiko.

Preporučujemo

On je naveo da su koncentracije nanoplastike u mozgovima pojedinaca, starosti između 45 i 50 godina, iznosili 4.800 mikrograma po gramu moždanog tikva, što je ekvivalent količine plastike koju ima jedna standardna plastična kašika, prenosi CNN.

- U poređenju sa obdukcijskim uzorcima mozga iz 2016. godine, to je za oko 50 odsto više. To bi značilo da je naš mozak danas 99,5 odsto mozak, a ostatak je plastika - rekao je on.

Istraživači su takođe pronašli dodatnih tri do pet plastičnih fragmenata sličnih krhotinama u mozgovima 12 ljudi kojima je dijagnostikovana demencija pre smrti u poređenju sa zdravim mozgovima.

Te krhotine su koncentrisane u zidovima arterija i vena mozga, kao i u imunoćelijama mozga, a pronađene su i inflamatorne ćelije i atrofija moždanog tkiva sa demencijom.

- Nekako se ova nanoplastika probija kroz telo i dolaze do mozga, prelazeći krvno-moždanu barijeru. Plastika voli masti ili lipide, tako da je jedna teorija da plastika otima svoj put sa mastima koje jedemo, a zatim se isporučuju organima koji zaista vole lipide - mozak je na prvom mestu među njima - rekao je Kampen.

Istraživači su upozorili da se nanoplastika unosi u organizam najviše kroz hranu, ali i kroz vazduh, ali drugi naučnici tvrde da nije utvrđeno da ta nanoplastika šteti ljudskom telu.

Invazijom na pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, nanoplastika može da prekine ćelijske procese i deponuje hemikalije koje ometaju endokrini sistem, kao što su bisfenoli, ftalati, usporivači plamena, teški metali i polifluorovane supstance, ili PFAS.

Endokrini disruptori ometaju ljudski reproduktivni sistem, što dovodi do genitalnih i reproduktivnih malformacija, kao i ženske neplodnosti i pada broja spermatozoida, prema Endokrinološkom društvu.

Naučnici su takođe preporučili da se smanji upotreba plastike u svakodnevnom životu.

(Telegraf Nauka/Tanjug)