Zašto više muškaraca nego žena ima dijagnozu smrtonosne srčane bolesti

Ženama možda nedostaje dijagnoza potencijalno smrtonosnog srčanog stanja zbog protokola koji ne uzimaju u obzir prirodne razlike u polu i veličini tela.

Nova studija pod vođstvom Londonskog univerzitetskog koledža objašnjava kako bi se sadašnji protokoli mogli izmeniti nakon pokazivanja da novi personalizovani pristup povećava dijagnostičku preciznost.

Preporučujemo

Kad su testirali metod kod 1.600 pacijenata sa klinički dijagnostikovanom hipertrofičnom kardiomiopatijom (HKM), istraživači su otkrili da je naročito koristan za žene, pošto je identifikacija povećana za 20 procentnih poena.

Novi metod uzima u obzir starost, pol i veličinu osobe radi utvrđivanja da li je njen srčani mišić opasno uvećan. Pored sprečavanja da ljudi prođu neprimećeni, takođe bi mogao smanjiti broj pogrešnih dijagnoza.

Otprilike jedna od 500 osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu ima HKM, genetsko stanje kad mišićni zid srca postaje zadebljao, otežavajući srcu da pumpa krv širom tela. To može izazvati životno opasne probleme poput nenormalnih srčanih ritmova, koji mogu dovesti do srčanog zastoja i nagle smrti.

Dve trećine ljudi sa dijagnozom HKM su muškarci, ali istraživači kažu da žene imaju istu verovatnoću za to stanje. Ne postoji jedan standardni test kojim se dijagnostikuje HKM. Doktori razmatraju različite testove i rezultate skeniranja. Najvažniji uključuje merenje debljine zida leve komore srca, glavne za pumpanje krvi.

Granica za dijagnostikovanje HKM već 50 godina iznosi 15 milimetara za svaku osobu – ako je mišić deblji od toga, smatra se da pacijent verovatno ima HKM.

„Jasno je da ta granica, zasnovana na rezultatima studija iz 1970-ih, treba da bude preispitana. Ista mera za svakog bez obzira na starost, pol ili veličinu potpuno zanemaruje činjenicu da je debljina srčanog zida pod jakim uticajem ovih faktora“, kažu istraživači.

„Naše istraživanje obezbeđuje odavno potrebnu korekciju, pokazujući da personalizovani pristup poboljšava tačnost dijagnoze. Efikasni tretmani za HKM počinju da se koriste prvi put, zbog čega je važnije nego ikad da možemo tačno identifikovati osobe kojima su potrebni“.

Veštačka inteligencija je analizirala snimke srca napravljene magnetnom rezonancom – 5.000 snimaka zdravih srca – i izmerila debljinu zida leve komore kod svih. Na osnovu tih podataka je utvrđeno koja je normalna debljina zida komore za osobe različitih starosti, polova i veličina – mereno prema površini tela.

To je omogućilo da se postave granične vrednosti za abnormalnu debljinu zida, koja ukazuje na HKM, zavisno od starosti, pola i veličine osobe. Granica je postavljena više ako je osoba starija, veća ili muška, a niže ako je mlađa, manja ili ženska.

Nakon testiranja preciznosti novih granica u grupi pacijenata sa HKM, istraživači su ih primenili, kao i sadašnju vrednost od 15mm, na grupu od preko 43.000 učesnika u Biobanci UK.

Na svakih osam osoba sa mogućom HKM, na osnovu trenutno važeće granice, samo jedna je bila ženska. Identifikovane osobe su takođe bile mnogo više, teže i starije od proseka u populaciji.

Kad su primenjene nove personalizovane granice, ukupan broj identifikovanih je bio manji, što ukazuje na manje pogrešnih dijagnoza. Ono što je važno jeste da je proporcija između muškaraca i žena bila znatno ravnomernija – žene su činile 44% identifikovanih. To je mnogo realističniji nalaz pošto bi HKM trebalo da pogađa muškarce i žene podjednako.

Inkorporirajući druge ključne faktore, uključujući etničku pripadnost, i obezbeđujući da nove granične vrednosti funkcionišu sa ehokardiogramom, koji je klinički uobičajeniji, istraživači se nadaju da će novi personalizovani protokol biti što pre usvojen među doktorima širom Evrope i Amerike.

„Hipertrofična kardiomiopatija je ozbiljno, potencijalno smrtonosno stanje i pogrešna dijagnoza znači da bi ljudi koji mogu imati koristi od novih i efikasnih tretmana mogli proći neopaženo. Unapređenjem tradicionalnog pristupa koji je jednak za sve, ova studija redefiniše abnomarnu debljinu srčanog zida, glavni faktor u dijagnostikovanju HKM. Kao rezultat, identifikovano je više žena i manjih osoba koje bi inače ostale bez dijagnoze“, kaže dr Sonja Babu-Narajan iz Britanske fondacije za srce.

Dok su drugi dijagnostički faktori takođe značajni, ovaj personalizovaniji pristup definisanju abnormalne debljine srčanog mišića najvaljuje novu eru preciznog dijagnostikovanja za pacijente i porodice pogođene hipertrofičnom kardiomiopatijom.

(Telegraf Nauka/UCL)