Tajna metformina: Naučnici otkrili mehanizam ovog leka u borbi protiv povišenog šećera u krvi

Metformin, lek koji se decenijama koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, konačno je demistifikovan zahvaljujući istraživanju naučnika sa Univerziteta Nortvestern. Ova studija donosi revolucionarna saznanja o tome kako metformin snižava nivo šećera u krvi blokiranjem ključnog dela mitohondrijske proizvodnje energije, poznatog kao kompleks I. Ova otkrića otvaraju nove mogućnosti za razumevanje i dalju primenu metformina, ne samo u lečenju dijabetesa već i u borbi protiv zapaljenskih procesa i maligniteta, piše SciTech Daily.

Milioni ljudi širom sveta koriste metformin za kontrolu nivoa šećera u krvi. Njegova upotreba prevazilazi dijabetes, metformin je povezan sa usporavanjem rasta tumora, poboljšanjem ishoda kod pacijenata obolelih od COVID-19 i smanjenjem upalnih procesa. Uprkos širokoj primeni, naučnici su decenijama tragali za tačnim objašnjenjem mehanizma njegovog delovanja.

Preporučujemo

Nova studija, objavljena u časopisu Science Advances, otkriva da metformin deluje ometanjem mitohondrija, ćelijskih organela poznatih kao "energetske centrale". Konkretno, metformin blokira mitohondrijski kompleks I, ključnu komponentu u procesu proizvodnje energije u ćelijama.

- Dok milioni ljudi koriste metformin, razumevanje njegovog mehanizma delovanja bilo je misterija - rekao je dr Navdip Čandel, koautor studije i profesor medicine na Medicinskom fakultetu Fajnberg, Univerziteta Nortvestern.

Metformin deluje selektivno, zahvaljujući specifičnom transporteru koji omogućava da lek uđe u ćeliju. Zanimljivo je da metformin utiče samo na ograničen broj tipova ćelija, uglavnom u crevima, jetri i bubrezima. Ova selektivnost omogućava metforminu da cilja ćelije povezane sa bolestima, dok zdrave ćelije ostaju gotovo netaknute.

Kako bi dokazali svoju teoriju, istraživači su sproveli eksperiment na genetski modifikovanim miševima. Miševi su bili programirani da proizvode enzim kvasca NDI1, koji oponaša mitohondrijski kompleks I, ali je otporan na inhibiciju metforminom. Kod miševa koji nisu imali ovaj enzim, metformin je uspešno snizio nivo glukoze u krvi. Međutim, kod miševa sa izraženim NDI1 proteinom, efekat snižavanja šećera bio je znatno smanjen. Ovo jasno ukazuje da metformin deluje blokirajući mitohondrijski kompleks I.

- Ipak, miševi sa NDI1 proteinom nisu bili potpuno otporni na delovanje metformina, što sugeriše da lek može ciljati i druge puteve u ćelijama - napomenuo je Čandel, dodajući da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovo potvrdilo.

Metformin se koristi za lečenje dijabetesa već više od 60 godina. Poreklom je iz grupe biljaka koje obuhvataju jorgovan i ždraljevinu, koje su korišćene u medicinske svrhe još u srednjem veku, a danas je prvi izbor terapije za mnoge pacijente sa dijabetesom tipa 2. U SAD-u, pacijenti često koriste metformin u kombinaciji sa novim lekovima za dijabetes i mršavljenje, kao što su ozempic i mounjaro.

- Svake godine pojavljuje se nova teorija o tome kako metformin funkcioniše, ali se često završava diskusijama bez konačnog zaključka - istakao je Čandel. Ovo novo istraživanje konačno pruža čvrste dokaze koji mogu ujediniti različite teorije o delovanju metformina.

Osim u dijabetesu, metformin ima potencijal da pomogne u borbi protiv drugih oboljenja. Ranija istraživanja Čandelove grupe pokazala su da metformin ometa kompleks I u tumorskim ćelijama, što može usporiti njihov rast. Dr Scot Badinger, koautor trenutne studije, prethodno je pokazao da metformin može smanjiti zapaljenja izazvana neinfektivnim noksama kod miševa, takođe blokiranjem kompleksa I.

- Raznovrsni efekti metformina, od snižavanja šećera u krvi, preko smanjenja zapaljenja, do potencijalnih antikancerogenih svojstava, mogu se objasniti njegovom sposobnošću da inhibira mitohondrijski kompleks I - zaključio je Čandel.

Ova otkrića ne samo da unapređuju razumevanje delovanja metformina, već otvaraju vrata za nove terapijske primene, od lečenja zapaljenja do borbe protiv raka i poboljšanja zdravstvenog stanja u celini. Naučnici sada imaju osnovu za dalja istraživanja kako bi u potpunosti iskoristili potencijal ovog čudesnog leka.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)