Zdravlje nam zavisi od toga koliko često obavljamo veliku nuždu, pokazalo ispitivanje 1.425 ljudi

Foto: Shutterstock / VGstockstudio

Svi obavljaju veliku nuždu, ali ne obavljaju je svi svakog dana. Koliko često ljudi „prazne stolicu“ ima veliki uticaj na telesne funkcije i zdravlje, pokazalo je istraživanje eksperata sa Instituta za sistemsku biologiju u Sijetlu.

Tim je ispitao detaljne zdravstvene i životne podatke 1.425 odraslih osoba i otkrio da je frekvencija pražnjenja creva povezana sa dugoročnim zdravljem, saopštio je Institut za sistemsku biologiju.

Preporučujemo

Istraživači su analizirali podatke isključivo o zdravim pojedincima i učesnicima projekta kompanije Arivale.

Kategorizovali su frekvenciju u četiri grupe:

• zatvor (jedna ili dve velike nužde nedeljno),
• niska normalna frekvencija (od tri do šest pražnjenja creva nedeljno),
• visoka normalna frekvencija (od jedne do tri velike nužde dnevno) i
• dijareja (češće od tri pražnjenja creva dnevno).

Nakon kategorizacije pratili su druge faktore – demografiju, genetiku, crevnu floru, metabolite u krvi i hemiju krvne plazme. Pokazalo se da su godine, pol i indeks telesne mase (BMI) značajno povezani sa frekvencijom pražnjenja creva. Mladi, žene i oni sa nižim indeksom telesne mase obično imaju nižu frekvenciju obavljanja velike nužde.

- Prethodna istraživanja pokazala su kako frekvencija može da ima veliki uticaj na fuknciju ekosistema creva. Ako stolica ostane u crevima predugo, mikrobi koriste sva dostupna vlakna, koja mogu da fermentiraju u koriste masne kiseline kratkog lanca. Posle toga, ekosistem se prebacuje na fermentaciju proteina, što proizvodi nekoliko toksina koji mogu da uđu u krvotok – rekao je Johanes Džonson-Martinez, glavni autor studije, u saopštenju.

Istraživači su pokazali da je kompozicija crevne flore učesnika pokazatelj frekvencije pražnjenja creva. Bakterije koje fermentišu vlakna, često povezivane sa zdravljen, izgleda da cvetaju kada ljudi idu u toalet jednom do dvaput dnevno. Međutim, bakterije koje fermentišu proteine pojačane su kod onih koji imaju zatvor ili dijareju.

Slično tome, nekoliko krvnih metabolita i hemija krvne plazne pokazali su značajne veze sa frekvenzijom defakacije, što pokazuje da postoji potencijalna veza između zdravlja creva i rizika od hroničnih bolesti. Na primer, mikrobi koji nastaju kao nusproizvod fermentacije proteina mogu da oštete bubrege, navodi se.

Naučnike nije iznenadilo što su otkrili da ljudi koji jedu hranu bogatu vlaknima, imaju bolju hidrataciju i redovno vežbaju idu u toalet jednom do dvaput dnevno.

- Hronični zatvor povezan je sa neurodegenerativnim poremećajima i hroničnim bolestima kod pacijenata. Ipak, nije jasno da li je pražnjenje creva pokretač hroničnih bolesti i štete na organima ili je ovo samo slučajnost – rekao je dr Šin Gibon, profesor Instituta za sistemsku biologiju i koautor studije obajvljene u Cell Reports Medicine.

Istraživana je i veza učestalosti velike nužde sa anksioznošću i depresijom.

(Telegraf Nauka / ISBScience)