Nova studija otkriva povezanost kontroverznog crevnog organizma sa smanjenjem telesne masti

Foto: Shutterstock

Nedavna međunarodna studija, koju su predvodili istraživači iz Opšte bolnice Masačusets (MGH), analizirala je podatke preko 50.000 ljudi iz celog sveta i otkrila zanimljive rezultate o uticaju crevnog organizma Blastocystis na ljudsko zdravlje.

Blastocystis je jednoćelijski entitet koji je često bio predmet kontroverzi, s obzirom da su ga neki smatrali parazitom, dok su drugi verovali da je benigni organizam u probavnom sistemu. Međutim, rezultati ove studije sugerišu da Blastocystis može imati pozitivnu ulogu u poboljšanju kardiometaboličkog zdravlja i smanjenju telesne masti, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Istraživači iz MGH-a, predvođeni dr Longom H. Ngujenom, analizirali su podatke o skoro 57.000 pojedinaca iz 32 zemlje u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi. Otkrili su da osobe koje nose Blastocystis u crevima imaju znakove boljeg kardiovaskularnog zdravlja i smanjenje telesne masti.

­­- Uticaji Blastocystis-a na zdravlje i bolesti su kontroverzni i verovatno zavise od konteksta, ali naše istraživanje sugeriše da može igrati korisnu ulogu u tome kako ishrana utiče na ljudsko zdravlje i bolesti. U najmanju ruku, njegova sveprisutnost može ukazivati na nepatogenu ulogu - rekao je koautor studije dr Long H. Ngujen, lekar istraživač u Jedinici za kliničku i translacionu epidemiologiju i Odeljenju za gastroenterologiju u MGH, i vanredni profesor medicine na Medicinskoj školi Harvard.

Ngujen i njegovi saradnici su pokušali da uspostave vezu između crevnog Blastocystis-a, ishrane i kasnijih kardiometaboličkih zdravstvenih ishoda, uključujući prekomernu težinu, gojaznost, dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti. Da bi to postigli, sproveli su studiju velikih razmera integracijom i harmonizacijom podataka iz različitih regiona sveta, fokusirajući se na Blastocystis i istražujući da li njegovo prisustvo menja efekte različitih prehrambenih namirnica na kardiometaboličko zdravlje pojedinaca.

Istraživanje je pokazalo da prisustvo i obilje Blastocystis-a varira po regionima i da je pod uticajem ishrane. Blastocystis je bio povezan sa unosom određenih prehrambenih namirnica i opštim prehrambenim obrascima koji favorizuju zdravije biljne i minimalno prerađene namirnice.

Interesantno je da Blastocystis skoro nikada nije pronađen kod novorođenčadi, što sugeriše da se verovatno stiče kasnije u životu. Još zanimljivije, Blastocystis je pronađen u stolici iz 595. godine nove ere, što ukazuje da nije striktno marker modernije konfiguracije mikrobioma. Ovi podaci ukazuju na dugotrajno prisustvo ovog organizma u ljudskom crevnom mikrobiomu.

Posebno je značajno što su viši nivoi Blastocystis-a bili povezani sa boljim kratkoročnim markerima kardiometaboličkog zdravlja. Na primer, istraživači su primetili povoljnije profile šećera u krvi i lipida kod osoba sa višim nivoima Blastocystis-a, što sugeriše potencijalno pozitivan uticaj na kardiometaboličko zdravlje izvan efekta zdrave ishrane same po sebi. Takođe, niži nivoi Blastocystis-a bili su povezani sa dugoročnim ishodima kao što je gojaznost.

Jedan zanimljiv aspekt studije je i to što su odrasli koji su učestvovali u šestomesečnoj studiji personalizovane ishrane pokazali povećanje prevalencije i obilja Blastocystis-a sa poboljšanjem kvaliteta ishrane.

­­- U celini, naši nalazi sugerišu potencijalno korisnu modulirajuću ulogu Blastocystis-a, što može pomoći u objašnjenju individualnih odgovora na ishranu i razlika u digestivnom zdravlju u zavisnosti od prisustva i nivoa Blastocystis-a. Takođe, naši rezultati ukazuju da Blastocystis možda nije parazit sa štetnim efektima na domaćina, već povoljan sastojak ljudskog crevnog mikrobioma. - rekao je Ngujen.

Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li povećanje nivoa Blastocystis-a predstavlja održivu strategiju prevencije bolesti. Sve veći broj studija istražuje efekte modulacije crevnih bakterija u cilju sprečavanja niza medicinskih stanja, i ovo istraživanje otvara vrata za dalja istraživanja u tom pravcu.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)