Nova studija otkriva povezanost kontroverznog crevnog organizma sa smanjenjem telesne masti

Nedavna međunarodna studija, koju su predvodili istraživači iz Opšte bolnice Masačusets (MGH), analizirala je podatke preko 50.000 ljudi iz celog sveta i otkrila zanimljive rezultate o uticaju crevnog organizma Blastocystis na ljudsko zdravlje.

Blastocystis je jednoćelijski entitet koji je često bio predmet kontroverzi, s obzirom da su ga neki smatrali parazitom, dok su drugi verovali da je benigni organizam u probavnom sistemu. Međutim, rezultati ove studije sugerišu da Blastocystis može imati pozitivnu ulogu u poboljšanju kardiometaboličkog zdravlja i smanjenju telesne masti, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Istraživači iz MGH-a, predvođeni dr Longom H. Ngujenom, analizirali su podatke o skoro 57.000 pojedinaca iz 32 zemlje u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi. Otkrili su da osobe koje nose Blastocystis u crevima imaju znakove boljeg kardiovaskularnog zdravlja i smanjenje telesne masti.

­­- Uticaji Blastocystis-a na zdravlje i bolesti su kontroverzni i verovatno zavise od konteksta, ali naše istraživanje sugeriše da može igrati korisnu ulogu u tome kako ishrana utiče na ljudsko zdravlje i bolesti. U najmanju ruku, njegova sveprisutnost može ukazivati na nepatogenu ulogu - rekao je koautor studije dr Long H. Ngujen, lekar istraživač u Jedinici za kliničku i translacionu epidemiologiju i Odeljenju za gastroenterologiju u MGH, i vanredni profesor medicine na Medicinskoj školi Harvard.

Ngujen i njegovi saradnici su pokušali da uspostave vezu između crevnog Blastocystis-a, ishrane i kasnijih kardiometaboličkih zdravstvenih ishoda, uključujući prekomernu težinu, gojaznost, dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti. Da bi to postigli, sproveli su studiju velikih razmera integracijom i harmonizacijom podataka iz različitih regiona sveta, fokusirajući se na Blastocystis i istražujući da li njegovo prisustvo menja efekte različitih prehrambenih namirnica na kardiometaboličko zdravlje pojedinaca.

Istraživanje je pokazalo da prisustvo i obilje Blastocystis-a varira po regionima i da je pod uticajem ishrane. Blastocystis je bio povezan sa unosom određenih prehrambenih namirnica i opštim prehrambenim obrascima koji favorizuju zdravije biljne i minimalno prerađene namirnice.

Interesantno je da Blastocystis skoro nikada nije pronađen kod novorođenčadi, što sugeriše da se verovatno stiče kasnije u životu. Još zanimljivije, Blastocystis je pronađen u stolici iz 595. godine nove ere, što ukazuje da nije striktno marker modernije konfiguracije mikrobioma. Ovi podaci ukazuju na dugotrajno prisustvo ovog organizma u ljudskom crevnom mikrobiomu.

Posebno je značajno što su viši nivoi Blastocystis-a bili povezani sa boljim kratkoročnim markerima kardiometaboličkog zdravlja. Na primer, istraživači su primetili povoljnije profile šećera u krvi i lipida kod osoba sa višim nivoima Blastocystis-a, što sugeriše potencijalno pozitivan uticaj na kardiometaboličko zdravlje izvan efekta zdrave ishrane same po sebi. Takođe, niži nivoi Blastocystis-a bili su povezani sa dugoročnim ishodima kao što je gojaznost.

Jedan zanimljiv aspekt studije je i to što su odrasli koji su učestvovali u šestomesečnoj studiji personalizovane ishrane pokazali povećanje prevalencije i obilja Blastocystis-a sa poboljšanjem kvaliteta ishrane.

­­- U celini, naši nalazi sugerišu potencijalno korisnu modulirajuću ulogu Blastocystis-a, što može pomoći u objašnjenju individualnih odgovora na ishranu i razlika u digestivnom zdravlju u zavisnosti od prisustva i nivoa Blastocystis-a. Takođe, naši rezultati ukazuju da Blastocystis možda nije parazit sa štetnim efektima na domaćina, već povoljan sastojak ljudskog crevnog mikrobioma. - rekao je Ngujen.

Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li povećanje nivoa Blastocystis-a predstavlja održivu strategiju prevencije bolesti. Sve veći broj studija istražuje efekte modulacije crevnih bakterija u cilju sprečavanja niza medicinskih stanja, i ovo istraživanje otvara vrata za dalja istraživanja u tom pravcu.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)