Vreme čitanja: oko 2 min.
Ispitivanje okoline tumora može pomoći u predviđanju širenja kancera
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ispitivanje imunskih ćelija u okolini tumora moglo bi pomoći da se predvidi kako će kancer napredovati i reagovati na tretman.
Nova studija Londonskog univerzitetskog koledža i Instituta Frensis Krik je deo projekta „Rubikon“, čiji cilj je detaljno mapiranje imunologije raka pluća radi bržeg razvoja novih tretmana, piše UCL.
Istraživači su klasifikovali četiri podtipa okruženja pronađenih oko tumora pluća, svaki povezan sa različitim obrascima razvoja kancera. Kanceri sa niskim nivoima imunske infiltracije T i B ćelija, ali sa visokim nivoima neutrofila, imaju veće šanse da se prošire na druge delove tela.
Mikrookolina tumora je spoj ćelija kancera, imunskih ćelija, strukturnih proteina i krvnih sudova. Pošto se sastav mikrookoline može razlikovati širom tumora i oko njega, ispitivanje više lokacija tumora i njegovog okruženja doprinosi preciznijoj slici dešavanja tokom razvoja bolesti.
Istraživači su pomoću naprednih tehnika snimanja mapirali pojedinačne ćelije i odredili četiri mikrookruženja kod raka pluća, ispitujući uzorke tumora i normalnog tkiva od 81 pacijenta sa plućnim karcinomom ne-malih ćelija (NSCLC).
Posmatrali su T i B ćelije, makrofage i neutrofile – tipove belih krvnih zrnaca uključene u imunski odgovor. Svaka klasa mikrookruženja sastavljena je od različitog broja imunskih ćelija u različitim oblastima tumora.
Klasa I – 28% tumora imali su vrlo aktivno imunsko okruženje, sa velikim brojem T i B ćelija i makrofaga u unutrašnjim i spoljnim delovima tumora.
Klasa II – 24% tumora imali su nisku infiltraciju T ćelija i makrofaga i unutrašnjem delu tumora, ali mnogo B i T ćelija u spoljnom delu tumora, bez mnogo makrofaga.
Klasa III – 17% tumora imali su manje aktivno imunsko okruženje, sa niskim nivoima T i B ćelija i makrofaga širom tumora.
Klasa IV – 19% tumora imali su nisku infiltraciju T i B ćelija i makrofaga širom tumora, ali veliki broj neutrofila.
Kod četvrtog podtipa, tumori su takođe bili dalje od pouzdanog dotoka krvi. Kasnije evolucione promene kod ovih tumora omogućile su izbegavanje T i B imunskih ćelija koje mogu da napadnu kancer.
Što se verovatnoće širenja tumora tiče, istraživači su otkrili da je broj neutrofila veći kod tumora koji imaju veću verovatnoću da se prošire. Analiza pokazuje da bi merenje broja neutrofila moglo biti efikasan klinički test koji bi pomogao lekarima da odrede kome je potreban dodatni tretman za sprečavanje širenja kancera.
„Pokazali smo da bi visok nivo infiltracije neutrofila mogao biti marker za evoluciju i širenje kancera. Ovi tumori su bili genetski izmenjeni, odvojeni od dotoka krvi i uspeli su da izbegnu imunski sitem, što ih je učinilo sposobnijima da se šire“, kažu naučnici.
„Rak pluća, naročito ako je otkriven u kasnijoj fazi, teško je lečiti. Mapiranje okruženja tumora može pomoći u kategorizaciji kancera i izradi personalizovanih tretmana. Ovo istraživanje ističe značaj udruživanja evolucione istorije tumora i informacija o 3D organizaciji mikrookruženja tumora radi dobijanja najpreciznije slike o kanceru neke osobe“.
Istraživači sad ispituju šta se dešava sa mikrookruženjem tumora dok rak metastazira – širi se i postaje genetski različit širom tela.
(Telegraf Nauka/UCL)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.