Trudnoća povećava „biološku“ starost, porođaj vraća sat unazad

Foto: Shutterstock

Nelagodnost i bol nisu jedino što trudnoća deli sa starenjem. Razvoj bebe dovodi do promena u distribuciji izvesnih hemijskih markera na DNK trudne osobe – sličnih onima koje su znak starenja.

Međutim, novo istraživanj pokazuje da se nekoliko meseci nakon porođaja hemijski obrasci vraćaju u ranije stanje, piše Nature.

Preporučujemo

Nije iznenađujuće da trudnoća uzima danak, ali je preokretanje bilo „pomalo neočekivano“, kažu stručnjaci sa Univerziteta Jejl u Nju Hejvenu u Konektikatu.

Hemijske oznake analizirane u studiji nazivaju se metilne grupe, i dodaju se DNK u procesu zvanom metilacija. One su jedan primer „epigenoma“, odlika DNK koje menjaju aktivnost gena bez promene genetskog koda.

Obrasci metilacije DNK mogu se upotrebiti za procenu „biološke starosti“ osobe, odraza fizioloških stresova koje je telo nakupilo tokom vremena. Neka istraživanja su otkrila da je biološka starost bolji pokazatelj zdravstvenih problema poput kardiovaskularnih bolesti i demencije nego hronološka starost.

Međutim, za razliku od hronološke starosti, biološka starost je prilično fleksibilna, to je fluidan parametar, može se povećavati i smanjivati, kažu naučnici sa Harvardskog medicinskog fakulteta u Bostonu u Masačusetsu. Oni su prošle godine objavili studiju koja je registrovala smanjenje biološke starosti nakon trudnoće kod miševa i sugerisala da sličan efekat može postojati kod ljudi. Prekid nekoliko drugih stresnih uslova takođe je preokretao biološku starost.

Nova studija potvrđuje te nalaze kod ljudi i takođe pokazuje da se ne oporavljaju svi u istom stepenu. Osobe koje su bile na granici gojaznosti pre trudnoće izgubile su manje godina biološke starosti tokom tri meseca nakon porođaja nego osobe sa „normalnom“ telesnom težinom. Takođe, osobe koje su isključivo dojile doživele su veću redukciju biološke starosti nego one koje su upotrebljavale veštačko mleko za bebe.

Dakle, biološka starost nekih učesnika studije bila je nekoliko godina manja nakon porođaja nego u ranoj trudnoći. Istraživači nisu merili biološku starost pre trudnoće, tako da se ne može reći da je u pitanju efekat podmlađivanja. Međutim, podaci navode na tu pomisao.

Tumačenje ovih nalaza je delikatno. Metilacija se evidentno menja tokom trudnoće, ali bi bilo pogrešno pretpostaviti da je trudnoća stanje ubrzanog starenja. Dena Dubal sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku misli da metilacija možda nije znak starenja, već je možda u osnovi nekih velikih promena koje telo doživljava radi podrške rastućem fetusu, kao što je izmenjena genska ekspresija.

Da li se reverzibilno stanje može zaista nazvati „starenje“ je vrlo važan momenat. Možda se sa fokusiranjem na trudnoću kao novu oblast istraživanja starenja mora razvijati nova terminologija.

Na kraju, ljudi ne bi trebalo da brinu zbog povećanja biološke starosti u vezi sa trudnoćom, kažu naučnici – radi se o promenama od dve-tri godine.

Dubal ističe da trudnoću ne bi trebalo shvatati kao biološki problem, čak ni za osobe koje ne maksimizuju oporavak putem dojenja. Iako su koristi od dojenja brojne, njegovo odsustvo nije opasna situacija.

(Telegraf Nauka/Nature)