Da li vam vitaminski suplementi samo daju „skup urin“?

Foto: Shutterstock

Verovatno ste čuli pravilo „pet na dan“, koje treba da nam pomogne da zadovoljimo nutritivne potrebe voćem i povrćem. Međutim, kad ishrana nije dovoljna, vitaminski suplementi se dugo koriste kao način da se nadoknadi taj nedostatak. Ipak, da li zaista deluju?

Ili nam, kako su neki kažu, vitamini samo daju skup urin?

Preporučujemo

O kakvom „skupom urinu“ je reč?

Svako ko je nekad koristio suplement vitamina B reći će vam da će vaš urin zbog toga biti obojen, što je vrlo uobičajen sporedni efekat.

Vitamini B su rastvorljivi u vodi, pa vaše telo uzme koliko mu je potrebno, a ostatak odbaci. Prisustvo vitamina B u urinu može izazvati intenzivniju obojenost. To je bezopasno i nije razlog za brigu, kažu proizvođači.

Ovo je jasna demonstracija da deo onoga što konzumiramo u obliku suplementa samo prođe kroz nas bez ikakvog efekta. Međutim, nije u pitanju trenutak otkrovenja o efikasnosti vitamina, jer količina koju apsorbujemo i odbacimo zavisi od individualne fiziologije, piše IFL Science.

Apsorpcija vitamina zavisi od starosti (stariji ljudi apsorbuju manje vitamina B i proizvode manje vitamina D u telu pod uticajem sunca), dijetetskih inhibitora (hrana bogata biljnim vlaknima može smanjiti apsorpciju minerala, dok hrana bogata kalcijumom može ograničiti apsorpciju gvožđa), dijetetskih promotera (protein unapređuje apsorpciju minerala, vitamin C unapređuje apsorpciju gvožđa, a prehrambena masnoća unapređuje apsorpciju vitamina A, D, E i K, stoga dodajte malo ulja ili maslaca u povrće).

Godine 1992, doktor Viktor Herbert, tadašnji profesor Medicinskog fakulteta Maunt Sinaj u Njujorku, izjavio je da od kljukanja vitaminima „nema nikakve koristi…Sve potrebne vitamine dobijamo putem hrane. Upotreba suplemenata samo vam daje skup urin“.

Fraza je zaživela, ali smo otada saznali još mnogo o vitaminima.

Zašto su nam potrebni vitamini?

„Suplement“ znači dodatak radi upotpunjavanja ili unapređivanja nečega, a u pogledu vitamina znači obogaćivanje ishrane.

Glavni razlog je to što ljudi napuštaju preporučenu zdravu ishranu koja sadrži voće, povrće, žitarice u zrnu, ribu, nemasno meso, mlečne proizvode, čaj i vodu iz česme radi ishrane prepune zašećerenih pića, čipseva, slatkiša, peciva i gotovih jela. Ove popularne opcije imaju mnogo kalorija, ali malo vitamina, minerala, polifenola i zdravih masnoća kao što su omega-3 masne kiseline.

Globalno istraživanje procenjuje da je loša ishrana trenutno glavni uzrok hroničnih bolesti podložan izmeni, odgovoran za oko petinu smrtnih slučajeva širom sveta.

U idealnom svetu svi bismo mogli da dobijemo sve što nam je potrebno, nutritivno gledajući, iz hrane – ali to nije uvek izvodljivo. Vitamini su stoga potrebni u mnogim okolnostima, pored suplemenata koje vidite u apotekama.

Nedostatak vitamina A ubija malu decu i izaziva slepilo kod preživelih. „Zlatni pirinač“ je trebalo da spasi milione dečjih života svake godine dodajući u njihovu ishranu beta-karoten, koji se u telu može pretvoriti u vitamin A, ali nije postao dostupan zbog previše restriktivne regulacije u pogledu genetske modifikacije. „Srećna gvozdena riba“ je imala više sreće kao proizvod za borbu protiv nedostatka gvožđa.

Uloga suplemenata je jasnija u kontekstima gde su nedostaci rasprostranjeni i znatni. Međutim, šta sa dnevnim dozama za one koji imaju pristup balansiranoj ishrani?

Foto: Shutterstock/KucherAV

Da bismo razumeli da li vitaminski suplementi deluju, prvo moramo da vidimo šta je njihova uloga.

Ljudi treba da znaju da je uloga dijetetskih suplemenata da nam pomognu da postignemo optimalan unos vitamina, minerala i omega-3 masnih kiselina. Dijetetski suplementi nisu lekovi i ne sprečavaju i ne leče bolesti, ali su ipak važno sredstvo za očuvanje zdravlja od malih nogu do starosti.

Istraživači su ispitivali da li dnevni unos suplemenata može doprineti boljem zdravlju mozga u starosti, popravljajući pamćenje i usporavajući kognitivno starenje kod starijih osoba.

Dajući jednoj grupi multivitaminski suplement, dok je druga grupa dobijala placebo, primetili su malo poboljšanje u prvoj grupi. Izgledalo je da dnevni multivitaminski suplement koristi pamćenju i ukupnom funkcionisanju mozga, otprilike ekvivalentno usporavanju starenja mozga za oko dve godine.

Malo je verovatno da su vitamini magično rešenje za bilo koje urgentno medicinsko stanje, ali mogu pomoći da ostvarimo marginalnu dobit u cilju zdravijeg i dužeg života.

Drugo istraživanje je ispitivalo ulogu određenih vitamina u sprečavanju moždanog udara. Skupljeni su podaci o 14 studija čiji učesnici su uzimali suplemente vitamina B i otkriveno je da su imali oko 34% smanjen rizik od moždanog udara u oblastima gde folna kiselina nikako (ili gotovo nikako) nije dodavana u namirnice. Kad su ispitana mesta gde je folna kiselina bila uobičajena, nisu primećene velike koristi.

To daje na težini mišljenju da vitaminski suplementi mogu biti pomoć na putu do boljeg zdravlja kad su naše ishrane manjkave na neki način, ali puko zatvaranje rupe neće delovati na sve – pogotovo bez uključivanja drugih promena životnog stila.

Osim toga, vitamini se često smatraju brzim putem do ozdravljenja. Međutim, istraživanje nije otkrilo jaku vezu između konzumacije vitamina i markera koji bi mogli ukazivati na supersnažan imunski sistem.

Dakle, ne magično rešenje, ali skup urin? Malo je komplikovanije od toga.

(Telegraf Nauka/IFL Science)