Novoidentifikovani geni za depresiju mogu dovesti do novih tretmana

Istraživanje predvođeno Londonskim univerzitetskim koledžom otkrilo je više od 50 novih genetskih lokacija (specifičnih pozicija na hromozomu) i 205 novih gena povezanih sa depresijom, u prvoj globalnoj studiji genetike ozbiljne depresije kod učesnika iz grupa različitog porekla, piše UCL.

Studija takođe prikazuje potencijal za izmenjenu namenu lekova, pošto jedan od identifikovanih gena kodira protein koji je meta uobičajenog leka za dijabetes, ukazujući takođe na nove mete za lekove koji bi mogli biti razvijeni radi tretiranja depresije.

Depresija je veoma uobičajena, ali se ipak malo zna kako se razvija. Genetsko istraživanje pomoću ogromne količine podataka omogućava nove puteve za razumevanje te bolesti i otkrilo je desetine gena povezanih sa depresijom, od kojih svaki posebno samo malo povećava rizik.

Takođe se mogu pronaći nove mete za lekove, ali se zasad istraživanje uglavnom fokusiralo na ljude evropskog porekla, što istraživači smatraju velikim nedostatkom, naročito u pogledu tako složenog stanja kao što je depresija.

Nova studija je obuhvatila skoro milion osoba afričkog, istočnoazijskog, južnoazijskog i hispano/latino američkog porekla, uključujući 88.316 osoba sa teškom depresijom.

Napravljeni su veliki pomaci u identifikaciji gena povezanih sa rizikom od depresije, otkrivajući nove veze i jačajući ranije dokaze, a neki geni pokazuju potencijal za razvoj lekova, kao što je NDUFAF3.

NDUFAF3 kodira protein koji je ranije doveden u vezu sa promenljivim raspoloženjem (afektivnim poremećajem), i meta je metformina, standardnog leka za tretiranje dijabetesa tipa 2.

Ispitivanja metformina na životinjama sugerišu moguću povezanost sa smanjenom depresijom i anksioznošću, tako da ovaj najnoviji nalaz dodatno ukazuje na potrebu za daljim proučavanjem metformina i depresije.

Ostali identifikovani geni možda imaju biološki verovatne veze sa depresijom, poput gena povezanog sa neurotransmiterom uključenim u ponašanje određeno ciljevima, i gena koji kodiraju vrstu proteina ranije povezanu sa više neuroloških stanja.

Začudo, istraživači su pronašli manje preklapanja u genima za depresiju kod grupa sa različitim poreklom nego što su očekivali – na nivou od oko 30% (mereći koliko je genetska asocijacija kod jedne grupe primenljiva na drugu grupu), što je manje nego što je ranije otkriveno za druge osobine i bolesti.

Stoga je još važnije izučavati depresiju u raznovrsnim uzorcima pošto su neki od nalaza možda specifični za određeno poreklo.

Razumevanje složenih bolesti poput depresije ostaće nepotpuno dok ne prevaziđemo evrocentičnu pristranost u istraživanju genetike i ne tražimo uzroke kod različitih naroda širom sveta, kažu autori studije.

Mnogi geni ranije povezani sa rizikom od depresije možda imaju dejstvo samo kod ljudi evropskog porekla, tako da je bitno da genetski podaci budu primereno raznorodni kako bi genetsko istraživanje doprinelo novim lekovima koji mogu pomoći ljudima svakog porekla.

Ovo je prva faza poduhvata, tako da će još rada biti potrebno za potvrđivanje novih meta, ali je uopšte njihov pronalazak veliki uspeh, naročito kad je u pitanju poremećaj za koji su hitno potrebni novi lekovi, kažu autori.

(Telegraf Nauka/UCL)