Napravili „zakrpu“ za lečenje diskus hernije: Revolucionarni izum naučnika

Foto: Shutterstock

Nova biološka „zakrpa“ koju aktiviraju prirodni pokreti mogla bi da bude ključ za lečenje diskus hernije, objavili su istraživači sa Medicinske škole Perelman na Univerzitetu Pensilvanije i Medicinskog centra CMC VA, piše EurekAlert! Kombinujući godine rada na različitim projektima razvijena je „tenzijom aktivirana zakrpa za oporavak“ (TARP), koja dovodi do kontrolisanog otpuštanja antiinflamatornog molekula nazvanog anakinra iz mikrokapsula tokom vremena. To pomaže pršljenovima kod velikih životinjskih modela da vrate tenziju potrebnu za preokret hernijacije i spreče dalju degeneraciju.

Ovo istraživanje objavljeno je u žurnalu Science Translational Medicine.

Preporučujemo

- Trenutno ne postoji tretman koji leči diskus herniju, a najbolja opcija koja postoji je gurnuti gumeni čep u rupu na gumi. Biće tu neko vreme, ali neće dobro da drži. Zakrpa koju smo mi razvili je kao čep, ali sa lepkom. Ona u stvari spaja sve. Kako biomehanički pokreti aktiviraju zakrpu i čine je čvršćom, to je kao da zakrpiš gumu i ona postaje sve čvršća što je duže koristiš – rekao je dr Robert Mak, profesor ortopedske hirurgije i direktor Laboratorije za ortopedsku hirurgiju Mekej na Univerzitetu Pensilvanije i koordinator Translacionog mišićno-skeletnog istraživačkog centra na CMCVAMC.

Diskus hernija se javlja kada jedan od mekših međupršljenskih diskova između pršljenova dobije naprslinu ili rupu i meka unutrašnjost uspe da iscuri, navode istraživači. Zbog toga diskovi gube tenziju i nisu sposobni da ublaže pritisak pršljenova, što dovodi do bola.

Zbog toga su istražvači razvili TARP kao pomoć koja ne samo da „zapušava rupu“, već dozvoljava tenziji da se vrati.

- Disk je veoma kompleksno tkivo, različito od mišića i kože jer ne može da zarasta. U stvari, vremenom samo nastavlja da degradira kada je ugrožen. Mi smo smislili način da se oporavi mehanički integritet diska, a da simultano ublažavamo upalu kako bismo sprečili dalje oštećenje tkiva – rekla je dr Ana Peredo, koja je učestvovala u studiji tokom doktorskih studija na Školi inženjerstva i primenjenih nauka na Univerzitetu Pensilvanije.

Tim na ovome radi već 15 godina, navodi se u saopštenju, a sada se očekuje testiranje na više modela životinja da bi moglo da bude testirano i na ljudima.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)