Vreme čitanja: oko 2 min.
Ranije studije o genetskoj asocijaciji kod ljudi sa evropskim poreklom možda su pogrešne
Vreme čitanja: oko 2 min.
Nova studija zaključuje da bi zanemarivanje mešanih genetskih loza moglo dovesti do netačnosti.
Istraživači su otkrili da su ranije analize genoma ljudi sa evropskim poreklom možda dale netačne rezultate pošto nisu potpuno uzele u obzir strukturu populacije.
Uračunavajući mešane genetske loze, istraživači iz Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma, u sastavu Nacionalnih instituta SAD za zdravlje, pokazali su da ranije izvedene veze između genomske varijante koja pomaže probavi laktoze i osobina kao što su visina osobe i nivo holesterola možda nisu validne, piše EurekAlert.
Preporučujemo
Ugasite budilnik i dremnite još pola sata: Naučnici tvrde da ćete tako biti bistriji
Otkriveno zašto padamo u nesvest
Studija pokazuje kod ljudi sa evropskim poreklom, koji su ranije tretirani kao genetski homogena grupa u genetskim studijama velikog obima, postoje jasni dokazi mešanih genetskih loza. Stoga treba preispitati ranije studije koje ne uključuju tu mešavinu.
Radi proučavanja evropskog genetskog porekla, istraživači su sakupili podatke koji uključuju 19.000 osoba evropskog porekla iz 79 populacija u Evropi i Amerikanaca evropskog porekla u Sjedinjenim Državama, otkrivajući diverzitet u poreklu koji nije viđen u drugim velikim katalozima ljudske genomske varijacije.
Istraživači su, na primer, analizirali kako je genomska varijanta laktaznog gena povezana sa odlikama kao što su visina, indeks telesne mase i lipoprotein niske gustine, poznat i kao „loš holesterol“.
Kad su uračunali genetsku mešavinu evropske populacije, otkrili su da genomska varijanta koja ljudima daje sposobnost probave laktoze nije povezana sa visinom ili nivoom lipoproteina niske gustine. Međutim, ista varijanta utiče na indeks telesne mase.
Nalazi studije ističu značaj uvažavanja mešanog porekla većine individua u populacijama širom sveta, što je vrlo važno u genetskim istraživanjima i praksi genomske medicine.
Informacije o tome kako su genomske varijacije povezane sa različitim osobinama pomažu istraživačima da procene poligeni rizik i mogu pokazati sposobnost osobe da bezbedno reaguje na tretmane lekovima.
Mali procenat genomske varijacije može ukazati na to odakle su preci neke osobe došli i kako bi različite porodice mogle biti povezane. Informacije od koga osoba biološki potiče (genetsko poreklo) mogu dati značajne pokazatelje o genetskim rizicima za uobičajene bolesti.
Naučnici se nadaju da će uzimanje u obzir mešanog porekla u budućim genomskim analizama popraviti predviđajuću vrednost poligenog rizika i olakšati genomsku medicinu.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Povezane vesti
Genetski rizici iza zloupotrebe kanabisa
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ратлук
Е да, сад у име новог светског поретка, тј. политикчког глибализма, и његове главне агенде о корисности мешања раса, вјера, и култура, треба доказати да је то одувек било присутно код Европљања, па нема потребе да се осетћају нелагодно ако им доилазе неки са стране у огромном броју. А шта је са другима, то није ни важно, ни битно. Па хајде да се мешамо!
Podelite komentar
Srb
Opet "naučnici" iznenađeni?? Otkrili da im ranija istraživanja, za koja su bili dobro plaćeni, nisu validna, pa tako potvrdili da su i dalje "naučnici" koje i dalje treba dobro plaćati?? Ovce šišaju zato što su ovce, a ne zato što im vuna smeta.
Podelite komentar
Неша
Наука данас је постала догматска. Открића се " тумаче" и пакују у задати образац. Деца се кљукају податцима. Нема слободног размишљања и отворености према другим опцијама. Рецимо теорија еволуције. Само име каже да је то само теорија али се у школама кроз разне науке учи само она као једина и апсолутна истина. Свако ко не прихвата зелену агенду и глобално отопљавање као последицу повишене емисије CO2 je изопштен из научних кругова ма какве аргументе имао. Дали је заиста могуће да проблем повишене емисије СО2 решимо истребљивањем крава које прде. Дали су Американци то знали још у 19ом веку па су истребили милионе бизона.
Podelite komentar