Vreme čitanja: oko 2 min.
Bioreaktorom sa bubrežnim ćelijama planiraju da oslobode pacijente dijalize i prejakih lekova
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim američkih naučnika razvio je uređaj koji može da pomogne ljudima kojima su otkazali bubrezi
Naučnici Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF), u SAD, rade na novom pristupu lečenju otkazivanja bubrega i nadaju se da će uskoro to omogućiti ljudima da ne moraju na dijalizu ili da uzimaju jake lekove kako bi usporili imunosistem posle transplantacije, saopštio je UCSF, a prenosi ScienceDaily.
Oni su pokazali prvi put da ćelije bubrega, smeštene u uređaju nazvanom biorektor, koji može da se ugradi u telo kao svojevrsni veštački bubreg, imaju sposobnost da prežive u telu svinje i mogu da nastave da obavljaju neke od glavnih funkcija bubrega. Uređaj radi tiho u pozadini, poput pejsmejkera, i ne pokreće napad imunosistem. Ta otkrića predstavljena su u žurnalu Nature Communication i deo važnog koraka ka Projektu „Bubreg“, koji zajedno vode tehnički direktor UCSF dr Šuvo Roj i dr Vilijam Fisel, medicinski direktor Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt.
Preporučujemo
Veliki obim struka, visok pritisak, holesterol i šećer u krvi drastično povećavaju rizik od infarkta i šloga
Žena rodila zdravu bebu 11 nedelja nakon moždane smrti
Naučnici planiraju da ispune bioreaktor različitim ćeljama bubrega koji će da izvode vitalne funkcije poput balansiranja tečnosti u telu i otpuštanja hormona koji regulišu krvni pritisak, a onda da to upare sa uređajem koji filteriše otpad iz tela. Cilj im je da naprave mali uređaj poput veštačkog bubrega koji je bolji od dijalize, jer ona pomaže ljudima da nastave život posle otkazivanja bubrega, ali je loša zamena za funkcionalni organ. Transplantacija bubrega je dobra, ali jednostavno nema dovoljno donora.
- Fokusirani smo na to da bezbedno repliciramo ključne funkcije bubrega. Veštački biološki bubreg učiniće lečenje bolesti bubrega efikasnijim, lakšim za podneti i ugodnijim – rekao je Roj.
Njegove kolege i on napravili su bioreaktor koji se povezuje direktno na krvne sudove i vene, što dozvoljava prolazak nutrijenata i kiseonika, što je nalik presađenom bubregu. Silicijumske membrane drže bubrežne ćelije unutar bioreaktora i tako su sigurne od napada imunosistema.
Tim je koristio tip bubrežnih ćelija nazvanih ćelija proksimalne tubule, koje regulišu vodu. Koautor studije H. Dejvid Hjums sa Univerziteta Mičigena prethodno je koristio ove ćelije da pomogne pacijentima na dijalizi u slučajevima kada završe na intenzivnoj nezi.
Tim je pratio bubrežne ćelije i životinju na kojoj su je testirali sedam dana nakon transplantacije i nije bilo nikakvih problema. Sledeći korak je jednomesečno testiranje, kao što zahteva Administracija za hranu i lekove (FDA), prvo kod životinja, pa eventualno kod ljudi.
- Moramo da dokažemo da funkcionalnom bioreaktoru nisu potrebni lekovi za usporavanje imunosistema. Nismo imali nikakve komplikacije i to naglašavamo, a bližimo se razvoju celog panela koji bi zamenio funkcije bubrega kod ljudi – rekao je Roj.
(Telegraf Nauka/ScienceDaily)
Povezane vesti
Prva fetus-fetus transplantacija demonstrirana na pacovima – tkivo se razvilo u funkcionalne bubrege
Prvi čovek dobio bubreg od genetski uzgojene svinje
Sa 17 se razboleo, sa 18 je dobio novo srce: Bert je oborio rekord po dužini života posle transplantacije
Naučnici razvijaju ljudske bubrege unutar svinjskih embriona
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
