Kad znoj ne isparava, rashlađivanje postaje opasno za srce: Evo šta ekstremna vrućina radi ljudskim telima

Foto: Shutterstock

Jul je bio najtopliji mesec otkako se meri temperatura i verovatno u istoriji čovečanstva, a devet od deset najtoplijih godina zabeležene su u poslednjoj deceniji, upozoravaju naučnici. Ekstremno visoke temperature testiraju granice ljudskih tela i mogu imati tragičan efekat - samo u 2003. toplotni talas je ubio 70.000 ljudi u Evropi, a prošle godine 62.000. Ljudska tela mogu da se adaptiraju na vrućinu, ali samo do određene granice, pokazala su istraživanja, a piše Science News.

- Telo radi veoma naporno da održava temperaturu tela. Ako ne može da se ohladi ta temperatura, onda ona pogađa ćelije i organe – rekla je Kristi Ebi, istraživač klimatskih promena i zdravlja sa Univerziteta Vašingtona u Sijetlu.

Preporučujemo

Produženi toplotni talasi muče naša tela, što može imati čitav niz loših posledica koji dovode do oštećenja organa, pa i smrti, napisali su Ebi i njene kolege u istraživanju objavljenom u žurnalu Lancet. Toplotni talasi postaju vlažniji, što dodatno otežava sposobnost naših tela da se ohlade, a noći su sve toplije, čime se smanjuje moguće vreme odmora i oporavka.

Ljudsko telo ima dva glavna načina rashlađivanja. Prvi je znojenje. Kako temperature tela skaču, tako znojne žlezde izbacuju slanu vodu kroz naše pore. Ta voda na vrućini isparava i time hladi telo.

Istovremeno, telo menja protok krvi ka površini tako što širi krvne sudove odmah ispod kože i srce pumpa jače, zbog čega mnogi ljudi pocrvene kad im je vruće. To omogućava krvi da bolje rasporedi temperaturu.

Tokom normalnih temperatura, ovi sistemi rade zajedno da drže temperaturu tela u sigurnim granicama, obično do 37 stepeni. Nažalost, Zemlja ne samo da postaje toplija, već to čini na način koji je baš težak za naša tela. Toplotni talasi postali su vlažniji što je opasno, pokazala su istraživanja.

- Sve je opasnije jer vlažnost predstavlja problem za način našeg rashlađivanja. Kada je vlažnost velika, znoj ne isparava, pa umesto da nas hladi, znoj se zadržava na koži, pa sunce mora da radi jače da bi guralo više krvi – navela je Rejčel Kotl, istraživač termoregulaije sa Univerziteta Pen stejt, piše Science News.

Kelton Majnor, naučnik sa Kolambija univerziteta, kaže da dodatan problem predstavljaju tople noći jer ljudi manje i teže spavaju, pa tela ne mogu ni da se odmore.

Visoka temperatura, velika vlažnost i vrele noći zajedno predstavljaju veliki problem za naša tela. Ako srce satima mora da gura više krvi ka površini, to može da dovede do manjka kiseonika u srcu, pa u nekim slučajevima i do smrti. Srčani udar je glavni razlog smrti tokom toplotnih talasa. Najgore je ako telo ne može da održava stabilnu temperaturu, pa ona skoči do 38, na primer. Taj napor za telo ubija ćelije i može da ošteti organe. Kada dođe do otkazivanja organa, moguća je i smrt. Čak i znojenje može biti rizično, jer telo može lako da dehidrira, što zgrušava krv i dodatno opterećuje srce. Takođe, veoma je naporno za bubrege, kojima je potrebna tečnost da bi izbacili toksine i otpad iz tela.

(Telegraf Nauka/Science News)