Američke univerzitetske tragedije: Ubijen šef laboratorije za fuziju MIT-a

Fizičar Nuno Loreiro je pomagao u razvoju fuzionih uređaja za čistu energiju.

Za njegovo ubistvo je osumnjičen Klaudio Neves Valente. Valente je 18. decembra pronađen mrtav usled samonanete povrede vatrenim oružjem u skladištu u Sejlemu u Nju Hempširu, a smatra se i da je ubio dva studenta i ranio devet drugih na Univerzitetu Braun 13. decembra. Zvaničnici kažu da je Valente pohađao Univerzitet Braun početkom 2000-ih i da je pohađao isti akademski program u Portugalu kao Loreiro između 1995. i 2000.

Preporučujemo

Loreiro je nekoliko puta pogođen vatrenim oružjem u svom domu u Bruklajnu, u Masačusetsu. Njegova smrt je druga tragedija povezana sa američkim univerzitetom u roku od nedelju dana, nakon pucnjave na Univerzitetu Braun u Providensu, u Rod Ajlendu.

Loreiro je u trenutku svoje smrti bio direktor Centra za nauku o plazmi i fuziju Masačusetskog instituta za tehnologiju - na poziciji je bio od maja prošle godine. U toj laboratoriji radi više od 250 naučnika. Ove godine je Loreiro dobio predsedničku nagradu koja se dodeljuje istraživačima sa izuzetnim potencijalom za liderstvo.

Loreiro se strastveno bavio potencijalom fuzije kao izvora čiste energije i podučavanjem nove generacije naučnika, kažu njegove kolege. Verovao je da zaista napredujemo ka tome da konačno dobijemo električnu energiju putem fuzije, kaže Bruno Soares Gonsalves, predsednik Instituta za plazme i nuklearnu fuziju u Lisabonu, gde je Loreiro radio pre nego što je prešao na MIT 2016. godine.

Radio je ono što je voleo

Loreiro je odrastao u Portugalu i doktorirao fiziku na Londonskom imperijalnom koledžu 2005. godine. Radio je u Ujedinjenom Kraljevstvu i Portugalu pre nego što je 2016. godine započeo rad u MIT-u. Ovaj potez je bio ogromna šansa za njega, radio je ono što je voleo, na mestu gde je zaista želeo da bude, rekao je Gonsalves.

Loreirov rad je bio fokusiran na modeliranje i razumevanje turbulencije u plazmi, supervrelom, egzotičnom stanju materije sastavljene od naelektrisanih čestica, koja čini zvezde i koja bi jednog dana mogla pokretati fuzione reaktore na Zemlji. Istraživao je kako se plazma ponaša unutar fuzionih komora, naročito njenu tendenciju da postane nestabilna, radi optimizacije rada budućih uređaja.

Takođe je proučavao kako su plazma i magnetna polja uključeni u silovite kosmičke događaje, kao što su solarne baklje i sudari neutronskih zvezda. Izneo je prvu teoriju turbulencije u magnetizovanim „parnim plazmama“, posebnoj vrsti plazme za koju se smatra da je uveliko prisutna u svemiru. Taj rad je bacio svetlo na obrasce koji nisu mogući u normalnim plazmama.

Loreiro je trebalo da u Nju Orleansu predsedava sesiji na godišnjem sastanku Američke geofizičke unije, naučnog neprofitnog udruženja. Međutim, pre nekoliko nedelja je rekao saradniku da više ne može da prisustvuje. “Prosto je nemoguće poverovati da se nešto takvo moglo desiti”.

Loreirova smrt je “veliki gubitak za sve zajednice, ali, naravno, najviše za porodicu”, ženu i tri ćerke.

(Telegraf Nauka/Nature)