Nanočestice transformišu sirće u UBICU SUPERBAKTERIJA

Kad rane ne zarastaju, razlog za to često su bakterijske infekcije i posebno su opasne za starije osobe, ali i ljude sa dijabetesom, rakom i drugim stanjima. S druge strane, sirćetna kiselina (sirće) vekovima se koristi kao dezinfekciono sredstvo, ali je efikasna samo protiv malog broja bakterija i ne ubija najopasnije tipove bakterija.

Ipak, tim naučnika sa Univerziteta u Bergenu u Norveškoj, Instituta Berghofen i Univerziteta Flinders u Australiji uspeo je da dodavanjem antimikrobnih nanočestica od ugljenika i kobalta poboljša prirodna svojstva sirćeta za ubijanje bakterija, piše ScienceDaily.

Preporučujemo

Molekularni biolozi dr Adam Truskevič i i profesor Nils Halberg otkrili su da ove čestice mogu ubiti nekoliko opasnih bakterijskih vrsta, a njihova aktivnost je pojačana kada su dodate slabom rastvoru sirćeta.

Kao deo studije objavljene u žurnalu ACS Nano, njih dvojica dodali su nanočestice slaboj sirćetnoj kiselini kako bi stvorili snažan antimikrobni tretman. Ovu mešavinu koristili su protiv nekoliko patogenih vrsta, uključujući Staphylococcus aureus, superbakteriju otpornu na lekove, Escherichia coli i Enterococcus faecalis.

Dr Truskevič je rekao da kiselo okruženje iz sirćeta dovodi do bubrenja bakterijskih ćelija i preuzimanja tretmana nanočesticama.

- Jednom izložene, čini se da nanočestice napadaju opasne bakterije kako iz unutrašnjosti bakterijske ćelije, tako i na njenoj površini, uzrokujući njihovo pucanje. Važno je da ovaj pristup nije toksičan za ljudske ćelije i pokazalo se da uklanja bakterijske infekcije iz rana miševa bez uticaja na zarastanje - rekao je on.

Antibakterijsko pojačanje u sirćetu pronađeno u studiji moglo bi potencijalno biti važan doprinos borbi protiv antimikrobne rezistencije širom sveta, sa procenjenih 4,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih direkto sa infektivnim bolestima.

Profesor Halberg je rekao da ova studija pokazuje kako se nanočestice mogu koristiti za povećanje efikasnosti tradicionalnih bakterijskih tretmana.

- Kombinovani tretmani kao što su oni istaknuti u ovoj studiji mogu pomoći u suzbijanju antimikrobne rezistencije. S obzirom na to da ovaj problem može ubiti do 5 miliona ljudi svake godine, ključno je da tražimo nove načine ubijanja patogena kao što su virusi, bakterije i gljivice ili paraziti - rekao je on.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)