„Naš model kosmologije je pokvaren“: Svemir se širi brže nego što teorije predviđaju, Hablova tenzija u krizi

Svemir se širi brzo. Prebrzo, čak. Nova merenja potvrdila su ono što su raniji, kontroverzni rezultati pokazali: svemir se širi brže nego što to predviđaju teorijski modeli i brže nego što može da se objasni trenutnim poznavanjem fizike i kosmičkim modelima, saopštio je Koledž Triniti za umetnost i nauku pri Univerzitetu Djuk.

Ova razlika između modela i podataka postala je poznata kao Hablova tenzija. Rezultati objavljeni u publikaciji Astrophysical Journal Letters pružaju još jače dokaze o bržem tempu širenja.

Preporučujemo

- Tenzija se sada pretvara u krizu – rekao Danijel Dan Skolnik, vođa istraživačkog tima i vanredni profesor fizike na Univerzitetu Djuk.

Brzinu širenja svemira, poznatu kao Hablova konstanta, naučnici pokušavaju da utvrde od 1929, kada je Edvin Habl prvi otkrio da se svemir širi.

Skolnik objašnjava da je to pokušaj pravljenja mape rasta svemira – znamo njegovu veličinu u vreme Velikog praska, ali kako je porastao ovoliko koliki je sad? U ovoj analogiji, slika svemira kao bebe predstavlja daleki svemir, gde su semena galaksija. Trenutni portret svemira su lokalni univerzum u kome su Mlečni put i njegovi susedi. Standardni model kosmologije je stopa rasta koja ih spaja. Međutim, problem je što ih ne spaja.

- To nam, na neki način, govori da je naš model kosmologije pokvaren – rekao je Skolnik.

Merenje svemira zahteva „kosmičke merdevine“, što je metod koji se koristi za merenje rastojanja nebeskih tela. „Merdevine“ koje je koristio Skolnik stvorio je odvojeni tim koristeći podatke sa instrumenta DESI Navionalne opservatorije Kit pik. Tim je došao do rastojanja od oko 320 miliona svetlosnih godina, skoro kao u ranijim studijama tokom 40 godina.

Koristeći dodatna merenja, tim je kalibrisao da se svemir širi brzinom od 76,5 kilometara po sekundi brže na svakih 3,26 miliona svetlosnih godina.

Kako se dodaje, Skolnikovi novi rezultati pokazuju da koren Hablove tenzije leži u modelima.

- U situaciji smo da pritiskamo modele koje koristimo dve i po decenije i vidimo da se neke stvari ne poklapaju. Ovo može promeniti način na koji mislimo o svemiru i to je uzbudljivo. Ostalo je još iznenađenja u kosmologiji, ko zna kakva nas sve otkrića čekaju – rekao je Skolnik

(Telegraf Nauka/Trinity Duke)