Hemičari napravili najtanje špagete na svetu: Radili po principu pasta majstora, ali s električnim nabojem

Tim hemičara napravio je najtanje špagete na svetu, oko 200 puta tanje od vlasi ljudske kose. Doduše, ove špagete od nanovlakana nisu stvorene da se jedu, već da imaju primenu u medicini i u industriji, saopštio je Univerzitetski koledž Londona.

Nanovlakna se obično prave od skroba, koji većina biljaka skladišti da sačuva glukozu. Korisna su u zavojima - ubrzavaju zarastanje rana jer dozvoljavaju prolazak vode i vlage, a sprečavaju prolazak bakterija, a mogu da se koriste kao držači kostiju i transporteri lekova. Međutim, pravljenje nanovlakana od skroba izvučenog iz biljaka i pročišćenog je dugačak proces koji zahteva mnogo energije.

Preporučujemo

Naučnici UCL smislili su mnogo jednostavniji metod – pravljenje nanovlakana direktno od skrobom bogatih namirnica poput brašna, koje je osnova i za špagete.

U studiji objavljenoj u Nanoscale Advances tim je opisao pravljenje špageta debelih svega 372 nanometra (1 nanometar je milijarditi deo metra) korišćenjem tehnike elektrospining, u kojoj se niti brašna i tečnosti provlače kroz vrh igle električnim nabojem. To je uradila Beatris Briton na master studijama iz hemije na UCL.

- Da bi napravio špagete, guraš mešavinu vode i brašna kroz metalne rupe. U našoj studiji, mi smo uradili isto što i pasta majstori osim što smo provlačili našu mešavinu brašna kroz nešto električnim nabojem. To su bukvalno špagete, ali mnogo manje – rekao je dr Adam Klensi, koautor studije i istraživač sa UCL.

U studiji naučnici navode da su sledeće najtanje špagete nazvane su filindeu i da njih pravi svojeručno majstor iz grada Nuoro na Sardiniji. Ova pasta lunga debela je 400 mikrona, što je oko 1.000 puta deblje od nove kreacije koja ima 372 nanometra.

Od ove nove nanopaste napravljen je „prekrivač“ širok oko 2 centimetra i vidljiv je, ali su pojedinačna vlakna previše tanka da bi mogla da ih vidi bilo koja kamera ili mikroskop, pa se mere pomoću elektronskog mikroskopa.

- Mislim da ovo nije korisno kao pasta, jer bi se prekuvalo za manje od sekunde, pre nego što možeš da izvučeš iz posude – rekao je Garet Vilijam, profesor UCL i koautor.

(Telegraf Nauka/UCL)