Vreme čitanja: oko 3 min.
Na projektima u CERN-u radi oko 90 srpskih naučnika
Vreme čitanja: oko 3 min.
Oko 60 njih radi za institucije i naučne organizacije u Srbiji i angažovani su na različitim eksperimentima, a oko 30 ih je poreklom iz Srbije a rade širom sveta, izjavio je Predrag Milenović
Oko 90 naučnika iz naše zemlje angažovano na različitim eksperimentima u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN), izjavio je Predrag Milenović, vanredni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i koordinator saradnje Srbije i CERN-a u domenu obrazovanja i promocije nauke.
- Oko 60 njih rade za institucije i naučne organizacije u Srbiji i angažovani su na različitim eksperimentima u CERN-u i na različitim projektima koji se tiču razvoja budućih akceleratora i eksperimenta koji će potencijalno biti instalirani u CERN-u. Pored njih, imamo oko 30 naučnika koji su poreklom iz Srbije, a rade ili za CERN ili za druge institute i univerzitete širom sveta na istraživanjima u samom CERN-u - rekao je Milenović za Tanjug.
Preporučujemo
Svemirski robot imaće "mozak" kao insekt: Veštačka inteligencija na novom zadatku
Prva opservacija ultraretkog raspada čestica mogla bi otkriti novu fiziku
Kako je rekao, među njima su dominantno naučnici iz oblasti fizike, fizike visokih energija, ali i drugih oblasti kao što je fiziko-hemija.
- S druge strane, imamo veliki broj inženjera iz velikog broja inženjerskih oblasti. U pitanju su inženjeri mašinstva, inženjeri iz kompjuterskih nauka, inženjeri elektronike - rekao je Milenović.
On je naveo da oni rade na različitim projektima u CERN-u.
- Od onih koji se tiču razvoja automatskih kontrola ili nadgledanja različitih sistema do razvoja elektronike za neke buduće eksperimente ili detektore, ili razvoja različitih novih algoritama, recimo veštačke inteligencije i mogućnosti njihove primene u fizici visokih energija, bilo na sadašnjim procesorima kao što su GPU procesori, bilo na nekim novim procesorima, novih generacija koji će tek biti u primeni - naveo je Milenović.
On ističe da CERN nije samo najveća svetska laboratorija za eksperimente elementarnih čestica u fizici, već radi jako velik broj eksperimenta iz različitih oblasti.
- Te oblasti podrazumevaju kako nuklearnu fiziku, potragu za novim česticama, novim fenomenima, tako i eksperimente koji se bave generalnim ispitivanjem načina na koje čestice interaguju na onim energijama koje su postojale u nekoj ranoj fazi razvoja univerzuma da bismo mogli bolje da razumemo zakone fizike koji su, između ostalog, uticali na to kako se univerzum razvio i kako smo došli do univerzuma kakvog imamo danas - objasnio je Milenović.
On dodaje da su to zapravo oblasti osnovnih, fundametalnih istraživanja, ali da je cilj CERN-a, između ostalog, i razvoj novih tehnologija koje će potom moći da budu korišćene u različnim oblastima, zarad dobra našeg društva u industriji, medicini...
- Ta osnovna istraživanja su zaista fundamentalna i mi danas ne znamo na koji način će ona uticati na naš život za nekih 50 ili 100 godina. Kao što nismo znali i kada smo tek proučavali fenomene kao što su nuklearne interakcije ili kada se razvijala kvantna mehanika pre jednog veka. Ono što imamo jeste da će razvoj novih tehnologija koje se u ovom periodu razvijaju u CERN-u imati direktan uticaj na dobrobit našeg društva, kao što su imale i tehnologije koje su razvijane u poslednjih 50-tak godina u CERN-u i svim laboratorijama širom sveta - navodi Milenović.
Što se tiče najznačajnijih dostignuća CERN-a, on izdvaja one rezultate koje su doveli do dobijanja Nobelovih nagrada.
- Jedno od njih je otkriće W i Zet bozona kao prenosioca elektroslabih interacija. Nobelova nagrada za to otkriće je dobijena 1984. godine. Drugi primer je Nobelova nagrada za razvoj detektora i detektorskih tehnologija koje su praktično transformisale način na koji mi sakupljamo podatke i analiziramo događaje i promenila praktično sve ono što mi zaista možemo da uradimo sa eksperimentima u CERN - rekao je Milenović dodajući da su to značajni rezultati u nekoj nešto daljoj prošlosti.
Što se tiče novijih otkrića, on izdvaja otkriće Higsovog bozona za koje je dobijena Nobelova nagrada 2013. godine.
- Zanimljivo je istaći da su naši istraživači dali značajan doprnos i radili u timovima koji su direktno radili na otkriću Higsovog bozona na CMS i ATLAS eksperimentu 2012. godine - istakao je Milenović.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Istraživači napravili „AI naučnika“: Šta to on može da radi?
Neočekivane strukture u obliku slova X i C otkrivene u atmosferi: Naučnici ne znaju kako da ih objasne
CERN škola računarstva prvi put u Srbiji! Comtrade i ITS domaćini
Za nauku u Srbiji prošle godine iz budžeta izdvojeno 31,77 milijardi dinara
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
