Vreme čitanja: oko 3 min.
Veliko je zadovoljstvo biti deo razmene sjajnih naučnih ideja: Vladimir Reković o saradnji sa CERN-om
Vreme čitanja: oko 3 min.
Izazov je učestvovati u velikom projektu kakav je CERN, rekao je fizičar i stručni saradnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“
Fizičar i stručni saradnik Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Vladimir Reković, izjavio je da je izazov učestvovati kao stručnjak u velikom projektu kakav je CERN. Reković je rekao Tanjugu da se kao istraživač u CERN-u ponekad možda oseća kao njegov mali element, ali je, s druge strane, ogromno zadovoljstvo sarađivati „gde možete biti deo razmene sjajnih ideja“.
Reković je podsetio da Institut za nuklearne nauke „Vinča“ već duže vreme sarađuje sa Institutom za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka (IHEP).
Preporučujemo
7 najvećih otkrića o ljudskoj prošlosti u 2023: Ova istraživanja menjaju sve što znamo o našim precima
Eksplozije, biološko oružje i akcelerator: Reporter Telegraf Nauke u poseti Institutu za nuklearne nauke Vinča
Dva instituta su potpisala nedavno dva sporazuma o saradnji za projekte daljeg proučavanja Higsovog bozona ("Božje čestice), sa ciljem da se dodatno objasni struktura svemira.
Prema njegovim rečima, već postoji tim u Vinči koji radi na razvoju budućeg akceleratora cirkularno-elektronsko-pozitronskog sudarača, a ta saradnja je već urodila plodom pošto je nekoliko naučnih radova objavljeno sa tematikom vezanom za budući akcelerator.
Tim za razvoj detektora
Postoji i tim koji radi na razvoju detektora na budućem akceleratoru, a Reković dodaje da memorandum obezbeđuje kontinuirani rad na budućem akceleratoru, koji privlači sve više pažnje internacionalne naučne zajednice.
Reković je naveo da već sredinom 2030. godine možda možemo očekivati i prve sudare i prve podatke sa takvog akceleratora.
- Moram da napomenem da je to kolosalni projekat. Govori se o akceleratoru koji će biti u tunelu čiji je obim 100 kilometara i taj poduhvat nije sa tehničke strane jednostavan, iziskuje veliki broj naučnika - ukazao je Reković.
Prema njegovim rečima, to nije jedini projekat koji postoji za buduće akceleratore, ali se u ovom trenutku čini da može da se desi da bude prvi koji će zaživeti. Upitan zašto su sporazum i projekat važni za Srbiju, Reković je istakao da je svaka naučna saradnja na internacionalnom nivou jako dobra, jer uvek možete imati nove ideje kad sarađujete sa drugim ljudima.
Reković je dodao da je važna razmena iskustava, ne samo putem publikacija, već u direktnom radu, kao i poverenje koje se ostvaruje između naučnih radnika.
Neophodno je da naša zemlja, kao što to je činila i pre, sada sve aktivnije učestvuje u takvim poduhvatima, dodao je stručnjak.
- Ovde je karakteristično što je poduhvat u razvoju. Akcelerator još nije napravljen, još nije tunel za akcelerator iskopan, tek će početi radovi. I jako je zanimljivo biti deo takvog projekta i kolege u institutu aktivno rade na tome - naveo je Reković.
Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnološki razvoj i Ministarstvo informacija i telekomunikacije potpisali su nedavno memorandum o razumevanju sa CERN-om, konkretno na temu svetske LHC računarske mreže.
Reković je podsetio da je fizika elementarnih čestica, eksperimentalna fizika, pogotovo na sudaračima, karakteristična po ogromnom broju podataka koji se skupljaju i koji su neophodni za istraživanje. Prema njegovim rečima, istraživanja vezana za karakteristike Higsovog bozona biće glavna tematika na cirkularno-elektronskom pozitronskom sudaraču u Kini.
Povećan broj sudara
Reković je dodao da od otkrivanja Higsovog bozona do danas i ubuduće, u tzv. high-luminosity LHC režimu, broj sudara će biti znatno povećan, što će dovesti i do računarskih izazova u analizi samih podataka, što zahteva napredne računarske centre povezane po svetu.
Srbija će ovim memorandumom ući u društvo zemalja koje će imati tu vrstu računarskih centara, kakvi postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Južnoj Koreji, naveo je stručnjak.
Reković je dodao da će Srbija biti u ambijentu koji će omogućiti da učestvuje u istraživanju, ne samo u oblasti fizike elementarnih čestica, već i računarstva, koje je karakteristično po distribuiranom modelu, gde se velike količine podataka obrađuju, dele i skladište, što je ogroman izazov.
- Govorimo o stotinama petabajta podataka koji će se udesetostručiti u trenutku kada počnemo sa režimom rada High Luminosity LHC. Ovo je za Srbiju jako dobro, zato što ćemo imati konkretno iskustvo pravljenja takvog jednog centra, osposobljavanja, stavljanja u pogon - istakao je Reković.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Čuveni svetski fizičar vraća se u Srbiju: Radiće na projektu vrednom 2,5 miliona evra
Na projektima u CERN-u radi oko 90 srpskih naučnika
Ovo je prva koherentna slika atomskog jezgra sastavljenog od kvarkova i gluona
„Mašine mogu da se otrgnu kontroli“: Hopfild i Hinton dobili Nobela za fiziku za razvoj veštačke inteligencije
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
