Vreme čitanja: oko 2 min.
Od ljudi je brža 10.000 puta! Veštačka inteligencija ekstremno lako mapira ledene bregove
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim naučnika razvio je neuronsku mrežu sposobnu da za 0,1 sekundu otkrije ledeni breg na satelitskom snimku
U revolucionarnom istraživanju naučnici sa Univerziteta u Lidsu otkrili su neuronsku mrežu koja lako i precizno mapira prostor velikih antarktičkih ledenih bregova na satelitskim snimcima. Taj posao obavlja za samo 0,01 sekundu, što je 10.000 puta brže nego što to mogu da urade ljudi, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).
En Brakman-Folgman, glavna autorka istraživanja objavljenog u The Cryosphere, sprovela je istraživanje kao doktorand na Univerzitetu u Lidsu, a sada radi na Arktičkom univerzitetu Norveške u Tromsu.
Preporučujemo
Senzacionalno otkriće arheologa: Veliki rat vođen u Evropi 1.000 godina ranije nego što se mislilo
Ko pobeđuje u okršaju čoveka i terminatora? Evo šta je pokazao naučni eksperiment koji ih je suprotstavio
- Džinovski ledeni bregovi su važna komponenta okruženja Antarktika. Utiču na okeansku fiziku, hemiju, biologiju i operacije u moru. Zbog toga je ključno locirati ledene bregove i pratiti ih kako bi se otkrilo koliko vode njihovo topljenje otpušta u okeane – rekla je ona.
Satelit Sentinel-1 snima ledene bregove bez obzira na oblake ili nedostatak svetlosti, pa zato ima ključnu ulogu u ovom pristupu. Na tim slikama sve, i ledeni bregovi, i led u moru, i oblaci, deluju belo zbog čega je teško mapirati same ledene bregove.
- Nekad nam je teško da razlikujemo ledene bregove od okruženja. Osim toga, i obale Antarktika liče na ledene bregove na ovim slikama, pa su standardni algoritmi razdvajanja neprecizni – rekla je Brakman-Folgman.
Neuronska mreža, međutim, izuzetna je u otkrivanju i mapiranju ledenih bregova. Njena arhitektura zuasnovana je na dizajnu U-net, a trenirana je da koristi slike satelita Sentinel-1. Tokom treninga značajno je unapređena tehnika i sada je ova veštačka inteligencija sposobna da sa preciznošću od 99 odsto mapira ledene bregove i to ekstremno brzo.
Algoritam je do sada otkrio sedam ledenih bregova površine od 54 do 1.052 kvadratna kilometra.
- Sposobnost mapiranja ledenih bregova automatski i sa ekstremnom brzinom i preciznošću omogući će nam da primetimo promene lakše – rekla je Brakman-Folgman.
Mark Drinkvoter iz ESA rekao je da su sateliti važni za praćenje promena koje se dešavaju van civilizacije.
- Ova neuronska mreža automatizuje inače težak i dugotrajan proces – rekao je on.
(Telegraf Nauka/ESA)
Povezane vesti
Svemirski robot imaće "mozak" kao insekt: Veštačka inteligencija na novom zadatku
„Mašine mogu da se otrgnu kontroli“: Hopfild i Hinton dobili Nobela za fiziku za razvoj veštačke inteligencije
Da li AI ima uzbudljivije ideje nego naučnici? Neverovatan eksperiment suočio mašine i ljude, rezultat šokirao
Istraživači napravili „AI naučnika“: Šta to on može da radi?
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
