Stanje i primena veštačke inteligencije u Srbiji: Pomoć virtuelnog asistenta

Nedavno je Džejmi Dimun, izvršni direktor banke „JP Morgan Čejs“, izjavio da će usled brzog napretka veštačke inteligencije (AI), koja polako osvaja gotovo sve oblasti poslovanja, nove generacije raditi 3,5 dana, a životni vek će biti produžen na 100 godina. Koliko je ovo realno u budućnosti i kakva je trenutna situacija u Srbiji, objasnio je Dušan Ilić, direktor kancelarije kompanije „Daktela“, koja je sa višedencenijskim iskustvom u saradnji sa internacionalnim kompanijama, vojskom i stranim vladama jedan od lidera u oblasti veštačke inteligencije.

- Veštačka inteligencija (AI) danas može uspešno da automatizuje ponavljajuće, samim tim za ljude, potencijalno, dosadne poslovne operacije. Daktela prevashodno korisnicima nudi sopstveni komunikacioni softver i cloud rešenja za kontakt centre. On omogućava kompanijama da brinu o svojim korisnicima 24/7, objedinjujući sve dostupne kanale komunikacije (glas, e-pošta, SMS, veb čet, Facebook Messenger, Instagram, WhatsApp ili Viber), i sve to sa izvornom podrškom u web aplikaciji. Ova omnikanal komunikacija se aktivno primenjuje u inostranstvu, a za korisnike u Srbiji je relativno nova, tim pre jer jedini imamo ovu vrstu podrške na lokalnom jeziku. Kompanije u svetu uveliko koriste prednosti novih alata veštačke inteligencije za obradu govorne komunikacije. Kroz primere naših inostranih klijenata pouzdano znamo da planiraju dalja ulaganja u proširenje automatizacije saobraćaja u budućnosti, jer im primena veštačke inteligencije, očigledno, donosi pozitivne rezulztate u poslovanju - navodi Dušan Ilić.

Dušan Ilić... Foto: Daktela

Srbija, ali i Evropa se suočavaju sa deficitom kadrova na određenim pozicijama. Činjenica je da veštačka inteligencija trenutno ne može da reši problem nedostatka medicinskog osoblja, ali bez ikakvih poteškoća može da rastereti medicinske sestre kada je u pitanju operativan posao poput zakazivanja termina kod lekara. Takođe je moguće da AI pacijentima da odgovore na pitanja o stanju lekova u apotekama ili informaciju o neželjenim dejstvima, odnosno svojstvima leka u vidu virtuelnog medicinskog asistenta.

Implementacijom virtuelnog asistenta, finansijski i kadrovski troškovi korisničke podrške se praktično odmah smanjuju, a istovremeno će se drastično povećati konverzija komunikacije. Još jedna prednost je povećanje dostupnosti i mogućnosti pozivanja kontakt centra, jer virtuelni asistenti rade u režimu 24/7 i bez problema se snalaze u intezivnim vremenima. Oni mogu da obave nekoliko paralelnih poziva istovremeno, a u slučaju Daktele to je 1.700 poziva u jednoj minuti.

- Vlasnici biznisa u Srbiji redovno nam se javljaju sa pitanjem kako konkretno mogu da primene veštačku inteligenciju u svom poslovanju, jer imaju ozbiljan problem sa nedostatkom kadrova. Mada je njihovo poslovanje u svakom smislu spremno za dalje napredovanje, to je u praksi nemoguće zbog nedostatka kadrova i konstantne fluktuacije ljudi. Objektivan razlog je i zasluga zaposlenih da napreduju sa određene niže na višu poziciju u firmi. Primenom AI ovaj problem se provereno uspešno prevazilazi. Zanimljivo je da kompanije iz inostranstva sa ulaskom Daktele na novo tržište i same proširuju svoje poslovanje na isto, jer im za to proširenje lokalno treba samo logistički centar, a sve ostalo vezano za njihovo poslovanje obavlja se iz matične kancelarije u domicijalnoj zemlji - ističe Ilić.

Takođe je primetan rast poslovnih rezultata kompanija koje su pravovremeno primenile AI u svom poslovanju.

- Imamo primer kompanije koja je sa inicijalno dvoje zaposlenih, za 18 godina došla na nivo poslovanja od nekoliko milijardi evra na godišnjem nivou. Možda je još važnije istaći, kako bi se otklonio delimično neopravdan strah od veštačke inteligencije, da trenutno imaju 2.500 zaposlenih i tržišno pokrivaju 27 zemalja, sa preko 20 miliona zadovoljnih kupaca. Ali, njihov Kontakt centar, uz pomoć AI, uslužuje kupce na 19 jezika, radi 7 dana u nedelji, 24 sata, sa istim nivoom entuzijazma, ljubaznosti i srdačnosti - zaključuje Dušan Ilić.

(Telegraf Nauka)