Jeftiniji senzor za bolji osećaj dodira kod robota

Foto: Shutterstock

Istraživači sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, zajedno sa saradnicima iz Kine i Sjedinjenih Država, razvili su senzor L3 F-TOUCH radi unapređenja taktilnih kapaciteta robota, omogućavajući „osećaj“ objekata i prilagođavanje zahvata u skladu s tim.

Postizanje ljudskog nivoa spretnosti tokom rukovanja i držanja je dugo vremena cilj u robotici. Da bi se to uradilo, pouzdano čulo taktilne informacije i sile je bitno za robote. Nedavna studija opisuje senzor L3 F-TOUCH , koji poboljšava kapacitete za osećaj sile klasičnih taktilnih senzora, Taj senzor je lagan, jeftin i bežičan, što ga čini dostupnom opcijom za rekonstrukciju postojećih robotskih šaka i hvataljki, piše Science Daily.

Preporučujemo

Ljudska šaka može da oseti pritisak, temperaturu, teksturu i bol. Osim toga, ljudska šaka može da razlikuje objekte na osnovu nihovog oblika, veličine, težine i drugih fizičkih svojstava. Mnoge sadašnje robotske šake ili hvataljke nisu ni blizu ljudskim šakama pošto nemaju integrisane taktilne kapacitete, što komplikuje rukovanje predmetima. Bez znanja o silama interakcije i obliku predmeta kojim se rukuje, robotski prsti ne bi imali nikakav „osećaj dodira“, a predmeti bi mogli lako iskliznuti iz prstiju robotove šake ili čak biti zdrobljeni ako su krhki.

Studija predstavlja novi senzor visoke rezolucije na vrhovima prstiju – laganu, jeftinu, bežičnu komunikaciju. Senzor može da izmeri geometriju nekog premeta i utvrdi sile da stupi u interakciju s njim. Za razliku od drugih senzora koji procenjuju sile interakcije putem taktilnih informacija dobijenih od snimaka kamerom, L3 F-TOUCH meri sile interakcije direktno, postižući veću preciznost merenja.

Kad senzor dotakne površinu, kompaktna konstrukcija omogućava da elastomer – materijal poput gume koji se deformiše radi merenja kontaktne geometrije visoke rezolucije izložene spoljašnjoj sili – promeni poziciju po kontaktu. Da bi ovi podaci dobili smisao, pomeranje elastometra je praćeno detektovanjem kretanja specijalnog markera, takozvanog ARTaga, omogućavajući merenje kontaktne sile duž tri glavne ose (x, y, z) putem procesa kalibracije.

„Fokusiraćemo naš budući rad na proširenje kapaciteta senzora na merenje ne samo sile duž tri glavne ose, već i rotacionih sila poput uvrtanja, koje mogu biti doživljene prilikom zavrtanja šrafa uz očuvanje preciznosti i kompaktnosti. Ovaj razvoj može omogućiti osećaj dodira za dinamičnije i okretnije robote u zadacima manipulacije, čak i u situacijama interakcije između čoveka i robota, kao kod rehabilitacije pacijenta ili fizičke podrške starijima“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)