Pronašao ga na njivi, mislio da je dugme: Ispostavilo se da je jedinstveni novčić poslednjeg vikinškog kralja

Jedan Norvežanin u aprilu 2025. šetao je njivom sa detektorom metala u ruci kada je pronašao nešto što je mislio da je samo prljavo dugme. Mesecima kasnije otkriveno je da je u stvari iskopao nešto neprocenjivo – jedinstveni novčić Magnusa III Bosonogog, često nazivanog poslednjim vikinškim kraljem, piše Live Science.

Novčić, pronađen na njivi u blizini manastira Utštajn u jugozapadnoj Norveškoj, potiče iz perioda Magnusove vladavine od 1093. do 1103. godine. To je prvi novčić tog tipa ikada otkriven na norveškom tlu, navodi se u saopštenju Arheološkog muzeja Univerziteta u Stavangeru.

Preporučujemo

- Fascinantna je pomisao da nas možda samo jedno veliko otkriće blaga deli od potpuno drugačijeg pogleda na kovani novac Magnusa Bosonogog, a to naglašava važnost svih novih otkrića - naveli su predstavnici muzeja u saopštenju.

Norvežanin Morten Ek pronašao je ovaj predmet u aprilu 2025. godine. Novčić je bio u površinskom sloju zemlje koji se ore, na dubini od oko 10 do 15 centimetara ispod površine. Jedna strana je bila sjajna i srebrna, ali je druga bila prekrivena bakrom i imala je tamnu mrlju u sredini, zbog čega je podsećao na dugme. Ek ga je odneo kući i stavio među ostalu dugmad, istrošene moderne kovanice i komade starog gvožđa koje je sakupio.

Tek mesecima kasnije, kada je Ek pokazao svoje dragocenosti drugim lovcima na blago, primetili su da srebrna strana liči na srednjovekovni novčić. Oni su tada kontaktirali Arheološki muzej Univerziteta u Stavangeru, gde su istraživači detaljnije ispitali nalaz.

Ekspertima se novčić učinio neobičnim jer ga je neko prepravio nakon kovanja. Preko jedne strane bila je postavljena bakarna ploča, a spoljna ivica novčića bila je presavijena oko nje. Dva zaobljena ureza na ivici pokazuju gde je verovatno bila pričvršćena petlja ili lančić, što ukazuje na to da je novčić kasnije nošen kao nakit.

Istraživači su mogli da uklone bakarnu ploču kako bi videli šta je ispod nje, ali bi to oštetilo krhki predmet. Ova jedinstvena transformacija artefakta otkriva „nešto o odnosu ljudi prema onome što je prvobitno bio novac“, navodi se u saopštenju muzeja.

Da bi ispitali prekrivenu stranu, tim je upotrebio rendgen. Snimak je otkrio grifona, mitsko biće sa telom lava i karakteristikama ptice grabljivice. Ovaj motiv se ponekad tumači kao lav Svetog Marka, hrišćanski simbol, ali muzej je primetio da životinja na ovim novčićima više liči na grifona. U srednjovekovnoj hrišćanskoj umetnosti, grifoni su korišćeni da simbolizuju Hristovu dvostruku prirodu - i ljudsku i božansku.

Vidljiva strana otkrila je motiv „krst preko krsta“, sa krakovima u dve linije i malim polukrugovima u obliku činija na krajevima. Upravo kombinacija krsta i grifona čini ovaj novčić toliko retkim.

- Dvostrani novčići sa kombinacijom motiva grifona i krsta preko krsta poznati su samo u četiri primerka - navodi se u saopštenju. Jedan potiče iz riznice Sandur sa Farskih ostrva pronađene 1863. godine, a tri su iz danske riznice Merstad, koja je pronađena prošlog proleća i sadrži skoro 5.000 novčića.

Retkost ovakvog novca „može nam reći nešto o obimu kovanja novca za vreme vladavine Magnusa Bosonogog“, naveli su iz muzeja.

Ukupno je poznato oko 100 novčića iz njegove vladavine, raspoređenih u 12 različitih otkrića. To svaki novi primerak čini dragocenim za razumevanje načina na koji se novac proizvodio i cirkulisao u Norveškoj tokom kasnog vikinškog doba i srednjeg veka.

(Telegraf Nauka/Live Science)