Vulkanska erupcija je možda pokrenula smrtonosnu Crnu smrt u Evropi

Vulkanska erupcija oko 1345. godine je možda izazvala lančanu reakciju koja je dovela do najsmrtonosnije pandemije u Evropi.

Dokazi sačuvani u godovima drveća sugerišu da je ta erupcija izazvala klimatski šok i dovela do niza događaja koji su doneli bolest u srednjovekovnu Evropu.

Preporučujemo

Pо ovom scenariju, pepeo i gasovi vulkanske erupcije izazvali su ekstremne padove temperature i doveli do loših žetvi. Da bi izbegli glad, gusto naseljeni italijanski gradovi države su bili prisiljeni da uvoze žitarice sa područja oko Crnog mora – donoseći muve koje su prenosile kugu u Evropu.

Ova "savršena oluja" koju čini spoj klimatskog šoka, gladi i trgovine opominje kako se bolesti mogu pojaviti i širiti u globalizovanom i toplijem svetu.

„Iako se čini da je koincidencija faktora koji su doprineli Crnoj smrti retka, verovatnoća da zoonotske bolesti nastaju u uslovima klimatskih promena i pretvaraju se u pandemije verovatno će rasti u globalizovanom svetu“, kažu naučnici sa Kembričkog univerziteta. „Ovo je posebno važno s obzirom na naša nedavna iskustva sa kovidom-19“.

Crna smrt je zahvatila Evropu 1348-49. godine, ubivši do polovine stanovništva. Bolest je izazvana bakterijom poznatom kao Yersinia pestis, koju su prenosili divlji glodari, poput pacova, i muve.

Veruje se da je bolest izbila u Centralnoj Aziji i širila se svetom putem trgovine. Međutim, precizan redosled događaja koji su doneli bolest u Evropu detaljno proučavaju naučnici.

Istraživači sa Kembričkog univerziteta i Instituta Lajbnic za istoriju i kulturu Istočne Evrope (GWZO) u Lajpcigu sad popunjavaju nedostajući deo slagalice.

Koristili su tragove iz godova drveća i jezgara leda kako bi proučili klimatske uslove u vreme Crne smrti. Dokazi sugerišu da je vulkanska aktivnost oko 1345. godine izazvala oštar pad temperatura tokom niza godina usled oslobađanja vulkanskog pepela i gasova koji su blokirali deo Sunčeve svetlosti.

To je uzrokovalo propast useva u mediteranskom regionu. Da bi izbegli glad, italijanski gradovi države su trgovali sa proizvođačima žitarica u oblasti oko Crnog mora, nesvesno omogućavajući smrtonosnoj bakteriji da zauzme položaj u Evropi.

Klimatski događaji su se sreli sa „složenim sistemom prehrambene bezbednosti“, što je stvorilo „savršenu oluju“, kažu istraživači.

„Duže od jednog veka, ovi moćni italijanski gradovi države uspostavljali su trgovinske rute na velike daljine širom Mediterana i Crnog mora, što je omogućilo veoma efikasan sistem za sprečavanje gladi. Međutim, to je na kraju nehotično dovelo do daleko veće katastrofe“.

(Telegraf Nauka/BBC)