Misteriozno „skladište lobanja“ pronađeno u Strukturi Q: Ovo su tragovi kulta predaka 8 generacija

Misteriozno „skladište lobanja“ pronađeno je u Strukturi Q na lokalitetu Maserija Kandelaro u Italiji. Iako su postojale dve hipoteze o ovome, naučnici misle da je reč o kultu predaka koji postojao u Apuliji tokom najmanje 8 generacija u neolitu.

Arheološkinja dr Džes Tompson i njene kolege objavile su studiju koja se bavi mogućom identifikacijom ljudskih lobanja korišćenih u kultu predaka u European Journal of Archaeology.

Preporučujemo

Različiti pogrebni obredi

Tokom mlađeg kamenog doba u južnoj Italiji(6000–3800. godine pre nove ere) pogrebni obredi bili su različiti. Bilo je primarnih, ali i sekundarnih sahrana, uklanjanja mesa sa kostiju, kao i odsecanje udova. Različiti običaji sugerišu da su u ovim drevnim zajednicama smatrali ljudske ostatke spiritualno značajnim, a da je glava imala poseban ritualni značaj, piđe Phys.org.

Između 1985. i 1993. godine, arheološkinje Selene Kasano i Alesandra Manfredini vršile su iskopavanja na lokalitetu Maserija Kandelaro.

- One su uglavnom istraživale ostatke naselja, ali u toku svojih iskopavanja, desartikulisani ljudski ostaci i sahrane su se pojavljivali u nizu objekata širom lokacije: spoljašnjim rovovima, napuštenim jamama i silosima i napuštenim domaćim prostorima – rekla je dr Džes Tompson.

Unutar Strukture Q arheološkinje su pronašle „skladište lobanja“, ostatke najmanje 15, a možda i 53 pojedinca.

Koristeći morfologiju lobanja i obrasce habanja zuba, istraživači su utvrdili da je najmanje 5 pojedinaca bilo muškog pola, 6 je verovatno bilo muškog pola, dok je ostatak bio neodređen. Nisu tu bili ostaci najmanje dece, a najmlađi pojedinac je imao između 12 i 18 godina, dok je najstariji verovatno bio stariji od 45 godina.

Lobanje su pokazivale znake da su tragove habanja i lomljenja koje je moglo da nastane samo nakon smrti. bile višestruko rukovane, uključujući intenzivno habanje i suvo lomljenje koje se moglo dogoditi samo nakon smrti.

Postojale su dve hipoteze o čuvanju i korišćenju lobanja na lokalitetu Maserija Kandelaro – da su ratni trofeji ili su ostaci predaka kojima je odavana počast.

Lobanje se kao ratni trofeji nabavljaju nasilnim sredstvima, pa imaju specifične tragove fizičkih trauma. Međutim, u „skladištu“ nijedna lobanja nije imala znakove traume  u perodu oko smrti, objasnila je dr Tompson.

- Takođe, nema dokaza na ostacima o bilo kakvoj vrsti perimortne traume zbog sukoba, niti postoji bilo kakav znak kanibalizma, niti bilo kakav dokaz da su ove lobanje bile ukrašene, ornamentisane ili preoblikovane – dodala je ona.

Izotopi otkrili da je reč o lokalcima

Osim toga, analiza izotopa stroncijuma pokazala je da su lobanje pripadale lokalnim pojedincima, što čini malo verovatnim, iako ne i nemogućim, da su ove lobanje bile ratni trofeji.

Dokazi su, umesto toga, ukazivali na drugu hipotezu - da su ove lobanje korišćene u ritualima poštovanja predaka. Datiranje lobanja pokazalo je da je najstarija lobanja iz perioda između 5618. i 5482. godine pre nove ere.

Vremenom je više lobanja dodato u kolekciju, verovatno jedna lobanja po deceniji, sve do dodavanja najmlađe lobanje, Lobanje 1, iz perioda od 5476. do 5336. godine pre nove ere. Datumi najstarije i najmlađe lobanje su posebno važni jer pokazuju da se njihovi vremenski rasponi ne preklapaju, pružajući definitivan dokaz da su ove lobanje sakupljane i kustosirane tokom najmanje 200 godina, a ne da su sakupljene odjednom.

To ukazuje na to da su lobanje dodavane, rukovane i deponovane tokom najmanje 8 generacija. Kriterijumi za to čija lobanja bi završila u „skladištu lobanja“, nije poznato.

(Telegraf Nauka/Phys.org)