Kog dana se desila vulkanska erupcija koja je uništila Pompeju?

Da li se ozloglašena erupcija desila nekog toplog letnjeg dana ili u vreme prohladne jeseni? Naučnici se još ne mogu složiti u pogledu datuma kad je Pompeja uništena u kiši vulkanskog ognja. Desilo se to skoro sigurno krajem 79. godine. Međutim, da li u avgustu, oktobru ili čak novembru?

Nova studija Arheološkog parka Pompeja blago podržava teoriju da se uništenje grada možda desilo 24. avgusta, što je datum koji je prvi izneo Plinije Mlađi opisujući svoje iskustvo tog događaja. Iako istraživači ne tvrde da se erupcija definitivno desila 24. avgusta, kažu da nema dovojno dokaza za odbacivanje te tvrdnje.

Preporučujemo

Uzeta su u obzir razna svedočanstva, uključujući arheologiju i analizu literature o tom događaju. Zaključeno je da tvrdnja Plinija Mlađeg ima veliku težinu. „Drugi datumi (24. oktobar, 1. novembar, 23. novembar itd.) rezultat su nerazumevanja, pretpostavki i pogrešnog tumačenja koji su iz prilično novijeg doba i savršeno se mogu povezati sa postrenesansnom bibliografijom“, kažu autori studije.

Plinije Mlađi predstavlja jedino svedočanstvo sa lica mesta o datom vulkanskom incidentu, iako ima nekih razloga da se misli da je neveo pogrešan datum ili, verovatnije, da je pogrešno protumačen.

Na primer, ugljeni natpis na zidu jedne kuće u Pompeji – XVI K NOV – u modernom kalendaru znači 17. oktobar, sugerišući da se erupcija desila nakon tog datuma, što ide u prilog mišljenju da se događaj odigrao 24. oktobra, dana koji se često smatra najverovatnijim alternativnim datumom uništenja.

Dodatnu zabunu je stvorila arheološka studija o biljkama nađenim u Pompeji. Iskopavanja su otkrila prisustvo i koštica breskve i kestenja – simbola leta, odnosno jeseni. Pošto se kestenje bere samo u jesen, pak, to bi moglo ukazivati da se erupcija dogodila u nakon avgusta.

Rasprava o danu uništenja Pompeje još traje i nema definitivnog dokaza. Fizička svedočanstva o biljkama, pak, mogla bi lako biti pogrešno protumačena s obzirom na naše moderne predstave.

Zasad je možda najbolje verovati antičkom izveštaju jedinog čoveka koji je bio svedok događaja i napisao šta je video sopstvenim očima. Trenutno ne možemo isključiti da se erupcija desila 24. avgusta, kao što je Plinije napisao, i moramo se zapitati šta bi to moglo da znači.

„Možda smo potcenili literarnu tradiciju, koja u stvari nije toliko zbunjujuća kao što se često veruje, a precenili stabilnost klimata i poljoprivrednih ciklusa. Klima se takođe menjala u prošlosti, iako sporije, i Pompeja daje jedinstvenu priliku da se proučava ekosistem na koji su ljudi snažno uticali još pre 2.000 godina“, dodaju istraživači.

Biodiverzitet i različitost lokalnih praksi, useva i tradicija idu mnogo dalje od nužno šematske slike antičkih autora koji su se bavili poljoprivredom. Međutim, cilj ove studije nije stavljanje tačke, već doprinos daljoj raspravi i otvaranju novih perspektiva.

(Telegraf Nauka/IFL Science)