Arheolozi uradili meta-analizu života lovaca-skupljača: Otkriće o sposobnostima žena ih je šokiralo

Grupe drevnih lovaca-skupljača bavile su se najrazličitijim fizičkim aktivnostima jer su te sposobnosti bile ključ preživljavanja. Međutim, ono što je šokiralo naučnike jeste otkriće da u tim fizičkim aktivnostima žene nisu zaostajale za muškarcima – trčale su, plivale, verale se po drveću, ronile… To je pokazala meta-analiza arheologa sa Univerziteta u Kembridžu.

Tokom velikog dela istorije, muške fizičke i atletske sposobnosti smatrane su važnim, dok ženske nisu bile proučavane. Džordž Bril, Marta Mirazon-Lar i Mark Dibl u studiji objavljenoj u Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences postavili su pitanje da li su fizičke sposobnosti žena bile važne u kontekstu života lovaca-skupljača, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Da bi odgovorili na to pitanje oni su se fokusirali na istraživanja o društvima lovaca-skupljača, kako onih drevnih, tako i onih koja danas postoje u nekim delovima sveta. Ukupno su pregledali 900 naučnih radova o fizičkim i atletskim aktivnostima ljudi oba pola.

Istraživački tim je otkrio da su žene učestvovale u istim aktivnostima kao i muškarci – trčale su, plivale, verale se po drveću, ronile tragajući za hranom… Jedina razlika koja je otkrivena je što žene nisu mogle da se veru na najviša stabla, ali to je bila retkost.

Istraživači su takođe otkrili da su pripadnici grupa lovaca-skupljača naglašavali fizičku spremnost, najverovatnije zato što im je bila neophodna da prežive. Zbog toga su mnogi, osim u lovu na životinje i skupljanje hrane, uključivali u fizičke aktivnosti kao deo rituala, poput udvaranja. To je dovodilo do izuzetno visokih nivoa fizičke spreme.

Istraživači su naglasili da je ljudska fizička forma proizvod miliona godina evolucije i da su se moderni ljudi razvili tako što su se adaptirali da hodaju uspravno, a onda kako da prežive, da trčanjem izmore plen, rone kako bi ulovili hranu ili hodaju satima da bi našli orašaste plodove, bobice i druge izvore hrane.

Naglašavaju da je najizuzetnija osobina ljudske anatomije raznovrsnost kretanja. Ona je omogućila ljudima da se adaptiraju na život na travnatim terenima, u šumama, u pustinjama, pa i polarnim regionima, skoro na svakom mestu na Zemlji.

(Telegraf Nauka/Phys.org)