Izotopska studija sugeriše da su muškarci i žene imali jednak pristup resursima pre 6.000 godina

Foto: Journal of Archaeological Science: Reports (2024). DOI: 10.1016/j.jasrep.2024.104585

Štaviše, studija ukazuje da je ta agropastoralna zajednica iz srednjeg neolita bila relativno egalitarna.

Izotopske proporcije ugljenika, azota i sumpora u kostima pokazuju da su svi pripadnici zajednice, uključujući došljake, imali pristup istim prehrambenim resursima, piše Phys.org.

Preporučujemo

Neolitska vremena su predstavljala početak stočarstva i poljoprivrede. U Švajcarskoj se taj period proteže između 5.500 i 2.200 godina pre nove ere. Prve agropastoralne zajednice postepeno su prelazile iz predatorskog režima – u kojem su lov i sakupljanje obezbeđivali nutrimente bitne za opstanak – ka proizvodnom režimu.

To je drastično izmenilo prehrambene navike i funkcionalnu dinamiku neolitskih populacija. Kosti i zubi individua čuvaju hemijske tragove koje naučnici sad mogu da detektuju i protumače.

Nivoi izvesnih izotopa ugljenika, azota, sumpora i stroncijuma zavise od sredine u kojoj individua živi i jede. Izotopi su atomi sa istim brojem elektrona i protona, ali različitim brojem neutrona. Ova vrlo precizna tehnika se prvi put primenjuje u pogledu alpskih agropastoralnih populacija iz perioda srednjeg neolita na prostoru zapadne Švajcarske.

Drugi kutnjak ukazuje na mobilnost

Otkrivena u 50-im i 90-im, lokacija Barmaz predstavlja neke od najstarijih ostataka agropastoralnih društava u zapadnom delu Švajcarske sa sačuvanim ljudskim ostacima. Sadrži dve nekropole sa kostima oko 70 individua.

Istraživači su izabrali 49 individua iz kojih su uzeli uzorke kolagena iz određenih kostiju, kao i fragmente gleđi drugog kutnjaka. Drugi kutnjak je zub čija kruna se formira između tri i osam godina starosti.

Kad se formira, gleđ zuba se ne obnavlja tokom ostatka života. Njen hemijski sastav zbog toga pokazuje sredinu u kojoj je individua živela tokom detinjstva.

Stroncijum je dobar pokazatelj mobilnosti. Proporcija dva njegova izotopa varira u velikoj meri zavisno od starosti okolnih stena. Ovi hemijski elementi završe u gleđi putem lanca ishrane, ostavljajući neizbrisiv potpis specifičan za svaku sredinu.

Analiza proporcije izotopa stroncijuma kod 49 individua iz Barmaza otkriva visok nivo homogenosti kod većine i značajno drugačije nivoe u samo 14% uzoraka, što ukazuje na različito poreklo.

„Ova tehnika omogućava da se utvrdi da su to individue koje nisu živele prve godine svojih života na mestu gde su sahranjene, ali je teže utvrditi odakle su došle“, kažu istraživači. „Naši nalazi pokazuju da su se ljudi selili u to vreme, što nije iznenađujuće, pošto nekoliko studija ističe isti fenomen na drugim mestima i u drugim vremenima tokom neolita“.

Ishrana zabeležena u kolagenu

Kolagen se koristi za utvrđivanje proporcija izotopa ugljenika, azota i sumpora. Svaka od tih mera obezbeđuje informacije o određenim aspektima ishrane, poput kategorija biljaka u skladu sa tipom fotosinteze, količine životinjskih proteina ili konzumacije akvatičnih životinja.

Pošto se kosti stalno obnavljaju, rezultati se odnose samo na poslednjih nekoliko godina života individue. Naučnici su tako zaključili da su bivši stanovnici oblasti Barmaz imali ishranu baziranu na kopnenim (a ne akvatičnim) resursima, sa vrlo velikim unosom proteina životinjskog porekla.

„Još je zanimljivije to što nismo izmerili nikave razlike između muškaraca i žena. Niti između lokalaca i došljaka. Rezultati stoga sugerišu jednak pristup prehrambenim resursima među različitim članovima grupe, bez obzira na poreklo ili pol. Međutim, nije uvek tako. Postoje, na primer, razlike u ishrani između polova u neolitskim populacijama na jugu Francuske“, kažu istraživači.

Jasnija slika agropastoralnih društava

Ipak, naučnici su pokazali da su došljaci sahranjivani samo u jednoj od nekropola (Barmaz I) i da su viši nivoi izotopa azota izmereni u drugoj (Barmaz II). Pošto su te dve nekropole bile jednovremene (i udaljene samo 150 metara jedna od druge), postavlja se pitanje razlike u društvenom statusu dve grupe preminulih.

Izotopska merenja su zanimljiv dodatak drugim arheološkim metodama. Pomažu da se dobije jasnija slika o životu ranih alpskih agropastoralnih društava, odnosa među individuama i njihovoj mobilnosti.

Multidisciplinarni tim proširuje istraživanje na druge lokacije, obuhvatajući širi neolitski period i koristeći druge izotope, kao što je neodijum, potencijalno zanimljive u preistorijskom arheološkom kontekstu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)