Kakav je bio ukus vina u Starom Rimu?

Primer dolija iz Herkulanuma... Foto: - / Universal images group / Profimedia

Iz moderne, naučne perspektive, vino koje su pili Rimljani često se smatra nekonzistentnim, loše napravljenim i veoma neprijatnim pićem. Tvrdilo se da su rimski vinari maskirali mane svog proizvoda dodajući začine, biljke i druge sastojke svežoj širi, piše Dmitrij Van Limbergen, postdoktorand sa Univerziteta u Gentu, za The Conversation.

- Međutim, naše istraživanje pokazalo je da to možda nije slučaj: nedavna studija zemljanih posuda korišćenih u fermentaciji vina, i antičkog i savremenog, dovela je u pitanje tradicionalni pogled na ukus i kvalitet rimskog vina, pa se veruje da su neka mogu da pariraju vinima današnjice – naveo je on.

Preporučujemo

Mnoge predrasude o rimskom vinu posledica su jedne od glavnih karakteristika: fermentacije u glinenim posudama dolijama, dodaje. Veliki vinski podrumi sa stotinama ovih posuda pronađeni su širom nekadašnje Rimske imperije, ali do sada niko nije obratio pažnju detaljno na njihovu ulogu u proizvodnji vina.

- U našem istraživanju uporedili smo rimske dolije sa tradicionalnim gruzijskim posudama, koje se nazivaju kvevri, a koriste se i danas. Ovaj tradicionalni proces, koji je dobio status zaštićenog od strane Uneska 2013, i sličnosti gruzijskih i rimskim procesa, uz arheološka znanja i ono što se navodi u antičkim tekstovima, pokazali su da su dve vrste vina bile slične kada je reč o ukusu i aromama. Rezultat je objavljen u žurnalu Antiquity. Za razliku od metalnih ili betonskih posuda koje se koriste danas, glinene posude propuštaju vazduh tokom procesa fermentacije. Taj kontakt je, doduše, ograničen unutrašnjim premazom. U Rimu je to bila smola, u Gruziji je vosak. Ovaj kontrolisani ulazak vazduha čini vina sjajnim, sa biljnim, orašastim i voćnim ukusima – navodi Van Limbergen.

Gruzijske glinene posude za fermentaciju vina... Foto: Alexander Lutsenko / Alamy / Alamy / Profimedia

Važan je, dodaje, i oblik posude, koja je okrugla, nalik ljusci jajeta, što dovodi do balansiranijih i ukusom bogatijih vina.

Zakopavanjem posuda u zemlju, vinari su kontrolisali temperaturu i pružali stabilno okruženje za vino i proces fermentacije.

- U nekim delovima Evrope danas, uključujući tu i Francusku i Italiju, moderni vinari oživljavaju ove antičke metode da naprave nova vina iz glinenih posuda – naveo je Van Limbergen.

(Telegraf Nauka/ The Conversation)