Vreme čitanja: oko 2 min.
Najstarija đinđuva od kosti u Amerikama
Vreme čitanja: oko 2 min.
Neki od prvih Amerikanaca napravili su đinđuvu od kosti pre skoro 13.000 godina, najstariju registrovanu na zapadnoj hemisferi.
Arheolozi u Vajomingu su pronašli dosad najstariju đinđuvu na zapadnoj hemisferi – skoro 13.000 godina star ukras od kosti koji su napravili preistorijski ljudi iz doba kulture Klovis, piše Live Science.
Cevasta, sedam milimetara dugačka, uglačana đinđuva ima nekoliko useka i napravljena je od zečje kosti. Crvenkasta boja mogla bi poticati od okolnog tla bogatog gvožđe-oksidom.
Preporučujemo
Blago iz bronzanog doba napravljeno od vanzemaljskog metala!
Arheolozi mislili da je reč o umetničkom delu, ali su se iznenadili: Palica od slonovače imala je drugu namenu
Istraživači su pronašli đinđuvu u blizini ostataka preistorijskog ognjišta zajedno sa drugim artefaktima Klovis ljudi. Oni nisu bili prvi ljudi u Amerikama; stigli su u Severnu Ameriku pre više od 13.000 godina preko sad potopljenog Beringovog kopnenog mosta koji je postojao tokom poslednjeg ledenog doba.
Svedočanstva o Klovis ljudima vezana su za njihove čuvene vrhove koplja, ali su Klovis ljudi nestali pre oko 12.750 godina, baš oko početka hladnog perioda mlađeg drijasa i ekstinkcije nekih od velikih životinja u regionu.
Prve Amerikance obično zamišljamo kao lovce na velike sisare, naročito mamute. Sad vidimo i drugu stranu njihovog života – odevanje i nakit.
Mala đinđuva je pronađena 2016. na lokaciji La Prele u okrugu Konvers. Arheolozi su pronašli i više od 40.000 kamenih oruđa, kao i delimične ostatke mladog kolumbijanskog mamuta (Mammuthus columbi), izgorele ostatke bizona iz ledenog doba (Bison antiquus), igle od kosti i ostatke nekoliko ložišta.
Analiza je pokazala da je kost od koje je napravljena đinđuva pripadala zecu iz roda Lepus, ali nije mogla da odredi vrstu. Ovi nalazi su prvi jasan dokaz da su Klovis ljudi upotrebljavali zečeve.
Iako starost đinđuve nije mogla biti direktno utvrđena, starost samog nalazišta je 12.940 godina, kako je pokazala metoda radioaktivnog ugljenika. Slične cevaste đinđuve, napravljene u istom stilu od zečjih kostiju, ranije su pronađene u Sibiru, a stare su 28.000 godina.
Iako nije poznato kako su Klovis ljudi koristili đinđuve, moguće je da su takvi ukrasi služili kao oznake identiteta ili pripadnosti grupi.
Ranije proučavanje preistorijskih đinđuva sugeriše da je njihova upotreba počela kad se gustina populacije povećala i kad su susreti sa nepoznatim ljudima postali uobičajeni. Međutim, izgleda da su Klovis ljudi koristili đinđuve kad je gustina populacije bila niska.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Vrhove koplja koristili su i za kasapljenje ulovljenih bizona: Neobičan eksperiment otkrio i kako
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
