Kvar Staršipovog motora mogao bi uticati na ciljeve misije na Mesec

Kvar Staršipovog motora koji je umalo osujetio orbitalni debi Spejseksove svemirske letelice nove generacije prilikom 14. probnog leta mogao bi zakomplikovati sposobnost NASA da ispuni svoje rokove za misije astronauta na Mesec.

Staršip, delimično osmišljen da nosi velike terete u svemir, jedno je od dva vozila koja se takmiče da postanu prva letelica koju će NASA koristiti već 2028. godine za sletanje ljudi na Mesec i njihov bezbedan povratak kući – poduhvat koji je poslednji put ostvaren 1972. godine na kraju Apolo ere.

Preporučujemo

Iako je Staršip ostvario niz ključnih ciljeva prilikom najnovijeg probnog lansiranja iz Teksasa u ponedeljak, misija je skraćena nekoliko sati nakon kvara u pogonskom sistemu.

Uprkos neočekivanom otkazivanju jednog od tri glavna motora Raptor nakon odvajanja Staršipa od bustera, kontrolori leta su nastavili sa slanjem letelice u orbitu radi njenog prvog raspoređivanja komercijalnog satelita.

Utvrđivanje šta je izazvalo kvar motora ostaje bitno za Spejseks, ali je ulog potencijalno veći za američku svemirsku agenciju, pošto bi vozilo za sletanje na Mesec zavisilo od istog motornog sistema u slučaju prevoza astronauta kroz svemir do i od lunarne površine.

Koliko će problem sa motorom uticati na uspeh Staršipa zavisi od toga da li je reč o izolovanom kvaru jednog dela ili većem problemu u dizajnu koji zahteva nadogradnju čitavog sistema, kažu stručnjaci. Svaka popravka motora koja odlaže naredne letove, uključujući planirani pokušaj hvatanja letelice nakon povratka u atmosferu, remeti taj raspored.

Duže odlaganje bi bilo ne samo veći udarac za Spejseksove komercijalne ambicije da brzo proširi svoju širokopojasnu satelitsku mrežu Starlink, već i za njegovu ključnu ulogu u Nasinom programu Artemis. Staršip je potreban za Artemis III, probnu misiju u Zemljinu orbitu, planiranu već za sledeće leto kao pripremni let za stvarno sletanje ljudi na Mesec.

Problemi sa motorom Raptor i pogonskim sistemom učestvovali su u nekoliko prethodnih neuspeha Staršipa, uključujući motor koji se nije pokrenuo po planu tokom 12. leta u maju. Motori na metan su među najsloženijim i najskupljim komponentama rakete.

Tokom nekih prethodnih letova, Spejseks je odustao od planova za probno paljenje motora Raptor u svemiru. Međutim, svi motori su uspešno pokrenuti tokom uspona prilikom 13. leta u julu.

Spejseks – preduzeće koje je osnovao Ilon Mask 2002. godine – nadmeće se sa Blu Oridžinom, kompanijom Džefa Bezosa, u pokretanju ere lunarnog istraživanja u okviru Nasinog programa Artemis.

Iako je Spejseks prvobitno trebalo da obezbedi prvu letelicu sa posadom za sletanje na Mesec, šef američke svemirske agencije Džered Ajzekmen je u aprilu izjavio da će NASA izabrati letelicu koja prva bude spremna za let. NASA je konkurenciju videla kao dobru za napredak s obzirom na sve veća odlaganja u projektu Staršip.

NASA zvanično ima cilj da vrati astronaute na površinu Meseca do 2028. godine – što se smatra previše ambicioznim – da bi tamo stigla pre Kine, koja planira sletanje posade na Mesec do 2030.

Funkcionalna letelica za sletanje na Mesec biće potrebna i za prethodnu misiju Artemis III, već od leta 2027, radi testiranja manevara susreta i spajanja u niskoj Zemljinoj orbiti.

Spejseks razvija sistem za sletanje ljudi zasnovan na svom vozilu Staršip, visokoj letelici od nerđajućeg čelika, mnogo većoj od bilo koje ranije napravljene letelice za sletanje na Mesec. Blu Oridžin pravi sopstvenu letelicu Blu Mun, oslanjajući se na tradicionalniju filozofiju dizajna.

Ako budu spremni, oba lendera će verovatno učestvovati u misiji Artemis III, demonstrirajući orbitalne manevre pomoću svojih motora u svemiru.

Ajzekmen je objavio strategiju konkurentskih letelica nekoliko dana nakon završetka misije Artemis II, kad su astronauti išli oko Meseca i nazad, u prvom lansiranju s posadom rakete iz Sistema svemirskog lansiranja, koju su napravili Boing i Nortrop Gruman, i kapsule Orion, koju je napravio Lokhid Martin.

(Telegraf Nauka/Reuters)