Veći je od Koloseuma, a nastao je u udaru 2024: Snimak iz orbite otkrio novi krater na Mesecu

Naučnici su na Mesecu otkrili krater veći od čuvenog Koloseuma, a nastao je u snažnom udaru pre dve godine. Krater prvobitno nije detektovan, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Ova rupa sa strmim stranama, široka oko 222 metra i duboka do 43 metra, najveći je poznati udarni krater u Sunčevom sistemu nastao u novije vreme.

Istraživači kažu da se procenjuje da se događaj ovakvih razmera dešava samo jednom u 132 godine, što ga čini riznicom informacija dok se američka agencija NASA priprema za povratak na Mesec i izgradnju lunarne baze.

- Ovaj događaj predstavlja statistički redak, zapravo jednom u životu zabeležen fenomen – napisali su naučnici u jednoj od dve studije o ovoj temi koje su se u sredu pojavile u žurnalu Science Advances.

Letelica Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) uočila je krater na strani Meseca okrenutoj ka Zemlji u maju 2024. godine, ubrzo nakon što ga je formirao fragment asteroida ili komete koji je pristigao iz svemira. Udar na Mesec nije detektovan u realnom vremenu od strane teleskopa na Zemlji i u svemiru.

Snimci širokougaonom kamerom sa letelice LRO nisu bili identifikovani u gomili podataka sve do avgusta 2025. godine. Letelica je prošle jeseni prikupila detaljnije slike, nakon čega je usledila potvrda otkrića početkom ove godine.

Krater, nazvan po pokojnom Tomasu Mekgetčinu, bivšem direktoru Hjustonskog instituta za Mesec i planete, tri je puta veći od prethodnog rekordera koji je LRO pronašla pre jedne decenije. Mesečeva površina, koja je od davnina prekrivena kraterima, nosi neke od najvećih udarnih kratera u Sunčevom sistemu, uključujući i jedan koji se proteže više od 2.400 kilometara u prečniku.

Ovaj najnoviji udar preorao je mesečevu površinu u dužini većoj od 100 kilometara. Prašina i stenovito tlo odbačeni su pod većim uglom nego što se očekivalo, prema rečima Marka Robinsona, glavnog naučnika za kamere na LRO, koji radi u kompaniji Intuitive Machines. Robinson je bio vodeći autor jedne od studija.

Posebna studija identifikovala je hladnu zonu široku 7 kilometara oko novog kratera, što je u skladu sa rastresanjem gornjeg sloja mesečevog tla. Koautor Dejvid Pejdž sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu poredi to sa baštovanstvom.

- Sada o udarima razmišljamo kao o načinu da se „obrađuje“ regolit prevrćući sedimente i izbacujući na površinu materijal koji je obično ispod nje – naveo je Pejdž u saopštenju.

Brojna otkrića kratera od strane LRO od njenog lansiranja 2009. godine pokazuju da se gornji sloj mesečevog tla (2 centimetra) prevrće usled izbačenog materijala na svakih 80.000 godina, što je brže nego što se ranije mislilo, prema Robinsonu.

Suprotno popularnom verovanju da će prašnjavi otisci stopala astronauta misije Apolo na Mesecu trajati večno, oni će „definitivno odavno nestati u tom vremenskom okviru“, rekao je Robinson u mejlu.

Sledeći korak je izračunavanje rizika od udara izbačenog materijala iz kratera na planiranu bazu na Mesecu, dodao je on.

- Ta informacija će pomoći inženjerima da ojačaju strukture tako da niko ne mora da brine o šteti, ili da možda brine manje – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Phys.org)