Sferični „aerobotovi“ bi mogli da istražuju pećine Saturnovog meseca Titan

Dizajner robota kaže da SPARK Aerobotovi imaju dobre šansu za uspeh na Titanu zahvaljujući inovativnim jonskim motorima. Sferični „aerobotovi“ bi jednog dana mogli u rojevima istraživati pećine Titana, Saturnovog meseca za koji NASA kaže da je jedan od najsličnijih Zemlji u našem solarnom sistemu.

Titan je prekriven rekama, jezerima i morima ugljovodonika, poput metana i etana, kao i neobičnim „kraškim“ terenom koji uključuje podzemne vrtače i pećine. Nijedan rover ne bi mogao lako da pređe takvu površinu, ali bi leteći aparati mogli imati više uspeha.

Preporučujemo

Stoga, nova podrška u okviru Programa NASA za inovativne napredne koncepte (NIAC) ima za cilj stvaranje malih letećih mašina koje bi mogle istraživati te pećine. Nejasno je da li će aeroboti — zvani SPARK — biti spremni na vreme za misiju Dragonflaj na Titan.

Razlog je taj što SPARK počinje devetomesečnu prvu fazu programa i morao bi barem da prođe drugu fazu u trajanju do dve godine pre nego što stvari postanu „realističnije“ za lansiranje. U međuvremenu, lansiranje misije Dragonflaj planirano je za 2028. godinu, ali ako misija bude odložena, to daje više mogućnosti za dodatke.

Vođa projekta, profesor na Univerzitetu Havaji, Danijel Dru kaže da bi njegov dizajn mogao obezbediti izdržljivost, pokretljivost, čvrstinu u teškim, skoro kriogenim uslovima, i minimizirati poremećaje u pogledu ugljovodonika. On se nada da bi SPARK mogao biti preteča u istraživanju pećina na Titanu, slično kao što je helikopter Ingenuity na Marsu obavio 72 leta — više nego desetostruko od onoga što je demo-misija trebalo da uradi.

Dru se bavi specijalnim tipom jonskih motora, zvanih elektrohidrodinamička (EHD) propulzija, još od studija na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Zahvaljujući delimično pomoći Nacionalne naučne fondacije (NSF), istraživao je nekoliko dizajna za letenje i zainteresovao se za kreiranje robota koji mašu krilima slično kao stvarna bića.

Napisao je mnoštvo radova u kojima je kreirao mikrofabrikovane leteće robote centimetarskih razmera, pokretane atmosferskim jonskim potisnicima. Njegova dostignuća uključuju prvu demonstraciju mikrofabrikovanih EHD aktuatora, kao i centimetarske „jonoletelice“ koja poleće i nosi teret.

Dru kaže da se nada da će bolje ispitati prednosti EHD pogona, kao što su njegova skalabilnost, činjenica da je praktično nečujan i njegova jednostavnost (pošto je u čvrstom stanju, ima manje delova za brigu).

Dodatne primene bi mogle biti van Titana: potpuno električni avioni, dronovi u zatvorenim prostorima i mini-leteća jata – to su samo neke ideje, ali će korist biti ograničena. Velika slabost je što nije baš efikasno, rekao je Dru o EHD propulziji. Biće nemoguće nadmetati se sa konvencionalnijim tehnikama propulzije, poput rotora i mlaznih motora, za veliku većinu primena na Zemlji.

Pošto prva faza traje samo oko devet meseci, Dru i saradnici planiraju da brzo dizajniraju eksperimente, izvedu studiju o tome kojim podsistemima je najbolje dati prioritet u aspektima kao što je snaga, i modeliraju stvari poput toplotnih efekata na energetski sistem.

(Telegraf Nauka/Space)