Svemirska letelica upalila motore: Astronauti napustili Zemljinu orbitu i krenuli ka Mesecu
Četiri astronauta na misiji Artemis II američke svemirske agencije NASA napustila su Zemljinu orbitu i započela trodnevno putovanje ka Mesecu, prvo od 1972. godine.
Sagorevanje motora u trajanju od pet minuta i 55 sekundi sekundi "prošlo je besprekorno", navela je Lori Glejz iz NASA, nakon čega bi lansirana letelica posadu trebalo da odvede dalje od Zemlje nego ikada do sada - više od 7.600 kilometara iza Meseca.
Preporučujemo
Supergeni koji ubrzavaju evoluciju pronađeni u ribljoj DNK
Zašto se ljudi nisu vratili na Mesec više od 50 godina? Razlog je jednostavan, tvrde naučnici
Time bi Artemis II, prva misija sa ljudskom posadom ka Mesecu posle više od pola veka, mogla da premaši rekord udaljenosti koji je postavila misija Apolo 13 1970. godine, preneo je BBC.
Posada je tokom prvog dana misije testirala Orionove kamere, navigacione sisteme i sisteme za održavanje života, dok su rešavani i manji tehnički problemi, uključujući kvar u toaletu i poteškoće sa mejlovima. Astronauti koriste kamere GoPro, ajfone i profesionalne Nikon kamere za dokumentovanje putovanja.
Kapsula će obići Mesec i potom se vratiti na Zemlju, a misija bi ukupno trebalo da traje 10 dana, navodi Gardijan.
Šestog dana, posadu očekuje potpuno pomračenje Sunca sa pogledom na Zemlju i Mesec iz kabine Oriona.
NASA je istakla da čak i nakon velikog paljenja motora postoji mogućnost vraćanja posade na Zemlju u slučaju nužde, zahvaljujući kontrolama i simulacijama koje su prethodno izvedene.
Misija Artemis II je prvi let ljudske posade do orbite Meseca posle više od pola veka i misije Apolo 17 1972. Astronauti NASA Rid Vajzmen, Viktor Glover i Kristina Kouk i kanadski astronaut Džeremi Hansen putuju ka Mesecu, a plan je da ga letelica obiđe i vrati se nazad na Zemlju. Tokom leta trebalo bi da budu oboreni mnogi rekordi.
Ime programa Artemis odabrano je jer je starogrčka boginja Artemida (na engleskom Artemis) sestra bliznakinja boga Apolona (na engleskom Apollo), po kome je nazvan uspešni program lunarnih ekspedicija šezdesetih i sedamdesetih godina.
Kanadski astronaut Džeremi Hansen rekao je da se posada "oseća prilično dobro" i da putovanje pokazuje "za šta je čovečanstvo sposobno" dok se približavaju najudaljenijoj tački putovanja ljudi u svemiru od 1972. godine.
(Telegraf Nauka/Tanjug)