Uživo Problem sa raketom rešen - pripreme za put do Meseca: Odbrojavanje do lansiranja misije Artemis II

Istorijska misija Artemis II američke svemirske agencije trebalo bi da poleti noćas, najkasnije 24 minuta posle ponoći po srednjoevropskom vremenu. Planirano je da raketa SLS (Svemirski lansirni sistem) u svemir ponese letelicu Orion sa četvoročlanom posadom, u kojoj su astronauti NASA Rid Vajzmen, Viktor Glover i Kristina Kouk i kanadski astronaut Džeremi Hansen.

Ovo je prvi let do Meseca posle više od pola veka i misije Apolo 17, završene 19. decembra 1972. godine, a celu misiju pratilo je mnogo odlaganja. Lansiranje će biti prenošeno uživo na Jutjub kanalu agencije NASA, koji možete gledati i ovde:

Preporučujemo

23.13

Problem sa sistemom za prekid leta je rešen.

23.00

NASA je potvrdila da postoji problem sa sistemom za prekid leta. Inženjeri rade na tome da reše problem, a odbrojavanje se nastavlja i ulazi u letelicu Orion su zapečaćeni.

22.40

BBC je objavio da su u poslednjih nekoliko minuta saznali da postoji problem sa sistemom za prekid leta, koji je uočen tokom testiranja pre lansiranja. To je sistem koji bi uništio raketu tokom leta u slučaju da ona skrene sa putanje, kako bi se sprečilo da bilo ko na Zemlji bude ugrožen.

Tim trenutno nastavlja sa proverama ostalih sistema dok pokušava da reši ovaj problem – ali ako ne uspeju da osposobe sistem za prekid leta, lansiranje se neće održati.

Ne zna se još da li je problem moguće rešiti ili će misija Artemis II ponovo biti odložena. CNN piše da ako ovaj sistem ne radi, ne može da dođe do lansiranja, ali inženjeri rade na rešavanju problema.

22.16

Astronauti su otkrili koje lične predmete nose sa sobom na istorijski let do i oko Meseca. Viktor Glover je u letelicu spakovao Bibliju, dok je Hansen sa sobom poneo 4 priveska u obliku meseca, koje je kupio pre dve godine i dao ženi i deci da nose. Sad ih je poneo kako bi oni bili sa njim tokom rekordnog leta.

Rid Vajzmen poneo je sa sobom beležnicu i olovku jer želi da zapiše svoje misli dok posmatra neverovatne prizore. Koukova je u kofer ponela poruke najdražih, piše CNN.

22.02

Tehničari su započeli montiranje servisnog panela otvora modula za posadu na letelici Orion, što predstavlja važan korak u završnim pripremama za lansiranje. Ovaj panel štiti ključne priključke i osigurava da oblast oko otvora bude bezbedna za let.

Kao deo aktivnosti na pripremi, timovi potvrđuju da su svi sistemi oko otvora pravilno zaptiveni i spremni za misiju.

Nakon što oblast otvora bude osigurana, timovi će nastaviti sa poslednjim proverama i operacijama odbrojavanja na lansirnoj platformi 39B u Svemirskom centru Kenedi na Floridi, što nas približava slanju astronauta na istorijsko putovanje oko Meseca.

21.39

Inženjeri NASA započeli su zatvaranje letelice u Beloj sobi. Posada je u letelici Orion, a podešavanje pritiska trebalo bi da obezbedi njihov boravak u svemiru.

20.31

Članovi posade ulaze u letelicu Orion kako bi započeli provere komunikacije i potvrdili glasovne veze sa kontrolom misije i sistemima u letelici.

Pre ulaska u letelicu koja će biti njihov dom tokom otprilike desetodnevnog putovanja oko Meseca i nazad, sva četiri člana posade potpisala su unutrašnjost „Bele sobe“ (White Room), prostora na kraju pristupne ruke koji omogućava ulaz u letelicu. Termin „Bela soba“ potiče iz programa Džemini, a u čast ove tradicije ljudskih letova u svemir, prostorija je i danas bele boje.

Ekipa za pripremu (closeout crew) sada radi na tome da pomogne astronautima da uđu u letelicu Orion i obavlja poslednje pripreme za njihov put do Meseca i nazad.

20.27

Uz pomoć ekipe za pripremu, posada misije Artemis II pažljivo stavlja kacige i rukavice – finalizujući provere integriteta odela pre ulaska u letelicu Orion.

20.14

Posada je stigla u lansirni kompleks 39B u Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Tamo ih čeka raketa SLS (Space Launch System) sa letelicom Orion, spremna za lansiranje. Otvaranje današnjeg prozora za lansiranje planirano je za nešto više od četiri sata.

20.00

Posada misije započela je hod koji je svaki astronaut NASA prošao još od Apola 7 1968. godine, uputivši se ka liftu i kroz dvostruka vrata ispod prostorija za posadu u zgradi „Nil Armstrong“.

Pre nego što su napustili prostoriju za oblačenje, posada je završila poslednji deo tradicije – partiju karata. Prema dugogodišnjem običaju, posade igraju karte pre napuštanja prostorija dok komandir, u ovom slučaju Rid Vajzmen, ne izgubi. Veruje se da komandir time što izgubi „troši“ svu svoju lošu sreću, čime obezbeđuje samo dobru sreću za misiju.

Artemis II je prva misija sa posadom u okviru programa Artemis i nosiće Vajzmana, Glovera, Koukovu i Hansena na desetodnevnu misiju do orbite Meseca i nazad na Zemlju.

Kao prvi let sa posadom u duboki svemir u poslednjih više od 50 godina, očekuje se da će Artemis II poslati posadu dalje od Zemlje nego što je bila bilo koja prethodna ljudska misija, potencijalno obarajući rekord od oko 400.171 kilometara koji je postavio Apollo 13. Ovaj trenutak će se dogoditi tokom faze preleta Meseca, kada će se letelica kretati po putanji slobodnog povratka, što joj omogućava da obiđe Mesec i vrati se na Zemlju bez ulaska u lunarnu orbitu.

Tokom ovog test leta, NASA će testirati sisteme za održavanje života i kritične operacije u dubokom svemiru, utirući put za buduća sletanja na Mesec i istraživanje Marsa.

19.15

Astronauti Rid Vajzmen (komandir), Viktor Glover (pilot), Kristina Kouk i Džeremi Hansen (specijalisti misije) oblače skafandere u prostorijama za posadu u zgradi „Nil Armstrong“.

Tim tehničara pomaže posadi da obuče odela Orion Crew Survival System, koja su osmišljena da budu pokretna i udobna, ali i maksimalno bezbedna. Ova svetlonarandžasta odela dizajnirana su da ih štite na putovanju i sadrže mnoga poboljšanja u odnosu na odela iz ere šatla. NASA je redizajnirala mnoge elemente kako bi poboljšala opseg pokreta; odela više nisu u standardnim veličinama (S, M, L), već se izrađuju po meri za svakog astronauta.

Spoljašnji sloj je otporan na vatru, a jači rajsferšlus omogućava brže oblačenje. Poboljšana termička regulacija pomaže da astronauti ostanu rashlađeni i suvi. Lakša i jača kaciga poboljšava udobnost i komunikaciju, a rukavice su izdržljivije i kompatibilne sa ekranima osetljivim na dodir.

Tokom oblačenja, timovi će proveriti eventualna curenja i potvrditi da svi sistemi za održavanje života, uključujući vazduh i struju, rade nominalno pre polaska ka lansirnom kompleksu 39B.

18.40

Astronauti misije Artemis II dobili su finalni izveštaj o vremenskim uslovima. Precizna prognoza je ključna za zaštitu posade i hardvera.

Astronauti su obavešteni o brzinama vetra, padavinama, riziku od groma i stanju mora u zonama za prinudno sletanje. Meteorolozi NASA i Svemirskih snaga SAD prate uslove koji su 80% povoljni za lansiranje. Glavne brige su pravilo o kumulusnim oblacima, padavinama i prizemnim vetrovima.

Takođe, počeo je proces završnog punjenja tečnim kiseonikom za gornji stepen rakete SLS.

14.35

Lansirni tim je pokrenuo sporo punjenje tečnog vodonika (LH2) i tečnog kiseonika (LOX) u glavno jezgro rakete. Ovo omogućava instalacijama da se postepeno prilagode kriogenim temperaturama.

13.33

Direktorka lansiranja misija Artemis Čarli Blekvel-Tompson dala je zvanično odobrenje za punjenje rakete gorivom.

Pre toga, inženjeri su obavili zamenu vazduha gasovitim azotom u šupljinama rakete kako bi se smanjio rizik od sagorevanja i kontaminacije, stvarajući bezbedno okruženje za kriogeno gorivo. Odbrojavanje, koje je počelo u ponedeljak, trenutno je u planiranoj pauzi radi finalnih provera svih sistema. Ove pauze su standardne za složene misije kao što je Artemis II.

Ime po bliznakinji Apolona

Misija Artemis II je prvi let ljudske posade do orbite Meseca posle više od pola veka, a odlagan je mnogo puta. Kada je prvobitno najavljena, misija Artemis II planirana je za period između 2019. i 2021. Kasnije je lansiranje pomereno za 2023. U januaru 2024. objavljeno je da se lansiranje očekuje u septembru 2025, ali je zatim pomereno za februar 2026. Međutim, nakon testiranja rakete lansiranje je odlagano još dva puta.

Ime programa Artemis odabrano je jer je starogrčka boginja Artemida (na engleskom Artemis) sestra bliznakinja boga Apolona (na engleskom Apollo), po kome je nazvan uspešni program lunarnih ekspedicija šezdesetih i sedamdesetih godina.

Poslednja misija programa Apolo – Apolo 17 – završena je 19. decembra 1972. i od tada ljudska noga nije ponovo kročila na Mesec.

(Telegraf Nauka)