Žestoke supernove dovele su do barem dva masovna izumiranja na Zemlji

Barem dva masovna izumiranja u Zemljinoj istoriji verovatno su posledica razornih efekata eksplozije obližnje supernove.

Istraživači sa Kilskog univerziteta u Engleskoj kažu da su ove supersnažne eksplozije – izazvane smrću masivne zvezde – možda ranije uklonile ozon iz atmosfere naše planete, prouzrokovale kiselu kišu i izložile živi svet štetnom ultraljubičastom zračenju Sunca.

Preporučujemo

Oni veruju da eksplozija supernove u blizini Zemlje može biti odgovorna za događaje ekstinkcije u kasnom devonu i ordovicijumu, pre 372, odnosno 445 miliona godina.

Ordovicijumska ekstinkcija ubila je 60% morskih beskičmenjaka u vreme kad je život uveliko bio ograničen na more, dok je devonska ekstinkcija uništila oko 70% svih vrsta i dovela do velikih promena u pogledu riba koje su postojale u našim prastarim morima i jezerima.

Ranije istraživanje nije identifikovalo jasan uzrok tih događaja, iako se smatra da su povezani sa nestankom Zemljinog ozonskog sloja, što je mogla izazvati supernova.

Nova studija otkriva da stopa dešavanja supernova u blizini naše planete odgovara vremenima oba masovna izumiranja.

Autori studije kažu da je to odlična ilustracija kako masivne zvezde mogu i stvarati i uništavati život, pošto supernove takođe šire teške elemente koji pomažu u formiranju i održavanju života širom univerzuma.

Supernove se dešavaju kad masivne zvezde stignu do kraja svog života, ostanu bez goriva, ohlade se i zatim uruše pod pritiskom gravitacije. To su najveće eksplozije koje su ljudi videli.

Eksplozije supernova donose teške hemijske elemente u međuzvezdani prostor, koji se onda koriste za formiranje novih zvezda i planeta. Međutim, ako je neka planeta, poput Zemlje, previše blizu takvog događaja, to može imati katastrofalne efekte, kažu istraživači.

Te eksplozije su neke od najsnažnijih u univerzumu. Ako bi masivna zvezda eksplodirala kao supernova blizu Zemlje, rezultati bi bili katastrofalni po život na Zemlji. Ovo istraživanje sugeriše da se to već desilo.

Istraživači su došli do takvog zaključka nakon „popisa“ masivnih zvezda na daljini do kiloparseka (oko 3.260 svetlosnih godina) od Sunca. Ispitivali su distribuciju ovih masivnih zvezda, poznatih kao OB zvezde, kako bi više saznali o načinu formiranja zvezdanih jata i galaksija koristeći Mlečni put kao referencu, i brzini kojom se te zvezde formiraju u našoj galaksiji.

Popis je omogućio istraživačima da izračunaju stopu kojom se supernove dešavaju u galaksiji, što je važno za opservacije supernova i proizvodnje njihovih ostataka, kao i masivnih zvezdanih tragova poput crnih rupa i neutronskih zvezda.

Podaci će takođe biti korisni za budući razvoj detektora gravitacionih talasa, koji su korisni za izučavanje strukture i nastanka univerzuma.

Istraživači su izračunali stopu supernova do 20 parseka od Sunca, oko 65 svetlosnih godina, i uporedili sa približnom stopom masovnih ekstinkcija na Zemlji koje su ranije pripisane eksplozijama obližnjih supernova. Isključene su ekstinkcije povezane sa drugim faktorima poput udara asteroida ili ledenih doba.

Poredeći ova dva skupa podataka, naučnici su zaključili da njihovo istraživanje podržava teoriju da je eksplozija supernove bila uzrok i kasnodevonskog i ordovicijumskog događaja izumiranja – dve od pet poznatih masovnih izumiranja u Zemljinoj istoriji.

Stopa supernova u blizini Zemlje je u skladu sa stopom masovnih izumiranja na našoj planeti koje su povezane sa spoljašnjim silama kao što su supernove.

Astronomi smatraju da se otprilike jedna ili dve supernove, a ta stopa je možda i manja, dese svakog veka u galaksijama poput Mlečnog puta. Dobra vest je da postoje samo dve zvezde u blizini koje bi mogle postati supernove u roku od narednih milion godina ili otprilike toliko: Antares i Betelgez.

Ipak, obe su više od 500 svetlosnih godina udaljene od nas, a kompjuterske simulacije su ranije ukazale da supernova na toj daljini verovatno ne bi uticala na našu planetu.

(Telegraf Nauka/Royal Astronomical Society)