„Džejms Veb“ pronašao „iščezavajuću“ galaksiju iz ranog univerzuma

D. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Rana galaksija AzTECC71 je toliko daleko da stalno nestaje iz teleskopskih opservacija.

Slika te galaksije iz ranog univerzuma se teško može opisati kao impresivna. Vidite veoma zamagljenog, prašinom prikrivenog stanovnika kosmosa čije ime je samo niz brojeva i slova. Čak je toliko daleko od Zemlje da se čas vidi čas ne vidi putem teleskopa, piše Live Science.

Snimak koji je napravio moćni svemirski teleskop „Džejms Veb“ prikazuje galaksiju AzTECC71 kakva je bila samo 900 miliona godina posle Velikog praska. Tada je univerzum proizvodio svoje prve zvezde, eonima pre nego što je rođen naš solarni sistem.

Slika ove galaksije predstavlja mutnu mrlju svetlosti, ni približno fenomenalna kao druge slike u „Vebovoj“ kolekciji. Međutim, čak i ta mrlja daje važne informacije za naše shvatanje ranog univerzuma. Možda nam govori da postoji čitava populacija galaksija koje se skrivaju.

To bi moglo značiti da je rani univerzum bio znatno „prašnjaviji“ nego što se mislilo, što bi dodatno objasnilo njegov razvoj nakon Velikog praska pre otprilike 13,8 milijardi godina.

Galaksiju AzTECC71 je prvo uočio teleskop „Džejms Klerk Maksvel“ na Havajima – kao nerazgovetnu grudvicu svetlosti. Kasnije ju je takođe video radio-teleskop ALMA u Čileu. Zatim je, pak, nestala sa snimaka teleskopom „Habl“.

„To je pravo čudovište. Iako izgleda kao mehurić, zapravo proizvodi stotine novih zvezda svake godine“, kaže Džed Mekini sa Teksaskog univerziteta u Ostinu.

U cilju mapiranja najranijih struktura univerzuma (u komadu neba veličine tri puna Meseca gledano sa Zemlje), Mekini i njegove kolege tražili su tu galaksiju u podacima koje je sakupio „Veb“. Moćno infracrveno oko tog teleskopa može da zaviri u guste oblake od prašine uobičajene za rani univerzum.

Pre „Veba“ je bilo gotovo nemoguće pronaći takve galaksije. Svetlost od nastajućih zvezda, duboko unutar galaksija obavijenih prašinom, apsorbovala je u optičkim talasnim dužinama sama prašina i ponovo emitovala u potmulim, dužim talasnim dužinama koje „Veb“ može da detektuje. Jedna od pet takvih galaksija ostajala je nevidljiva za „Habl“, formirajući grupu takozvanih „Habl-tamnih galaksija“.

„To znači da je naše shvatanje istorije evolucije galaksija pristrano jer posmatramo samo neprikrivene, manje prašnjave galaksije“, rekao je Mekini.

(Telegraf Nauka/Live Science)