Koliko su zvezde daleko jedna od druge?

Naučnici su izračunali prosečnu razdaljinu između zvezda, ali ima mnogo toga što je skriveno u pogledu distribucije zvezda.

Pogledajte gore kad je noć vedra i videćete hiljade zvezda koje svetlucaju. Istrenirano oko može pratiti najsjajnija tela kako bi pronašlo sve od velikog lovca (Orion)do mitološke morske koze (Jarac), ali za većinu nas to je samo ošamućujuće mnoštvo tačaka. Međutim, koliko su daleko jedna od druge te zvezde?

Prosečna razdaljina između dve zvezde u Mlečnom putu iznosi oko pet svetlosnih godina, 47 biliona kilometara, piše Live Science.

Preporučujemo

Međutim, ljudsko oko u stvari ne vidi taj prosek. Naše viđenje noćnog neba je samo dvodimenzionalni snimak najsjajnijih zvezda. Jedna vidljiva zvezda može zapravo predstavljati dve spojene, a individualne zvezde u nekom sazvežđu mogu biti mnogo udaljenije jedna od druge nego što se čini.

„Nikad ne verujte sazvežđima“, kaže Ana Rozen, astrofizičar i docent na Državnom univerzitetu San Dijega. „Ako vidite dve zvezde jednu pored druge na nebu, to je dvodimenzionalna projekcija. Ne znate da li su zaista jedna pored druge“.

Razdaljina između zvezda uveliko varira. Sunce je oko 4,25 svetlosnih godina (40 biliona km) daleko od svog najbližeg zvezdanog suseda, Proksima Kentauri, koja je, s druge strane, jedna od tri zvezde u sistemu i samo petinu svetlosne godine daleko od svojih najbližih suseda.

Sistem Kentaur pokazuje da prosečna razdaljina između zvezda širom galaksije ne daje potpunu sliku distribucije zvezda, koja se takođe menja tokom vremena.

Zvezde se pomeraju. Iako smo previše daleko da bi naše oči pratile kretanje zvezda – zato vidimo sazvežđa – mogli bismo kad bismo živeli dovoljno dugo.

„Sve zvezde izgledaju vrlo statično. Međutim, kad biste mogli da putujete kroz milenijume, videli biste da se oblik sazvežđa zapravo polako menja“, kaže Jos de Brojne, astronom iz Evropske svemirske agencije.

Trenutni stav istraživača jeste da je većina zvezda rođena u nagomilanim okruženjima relativno blizu jedna drugoj, ali tokom vremena spoljašnji uticaji u svemiru, poput ukupnog gravitacionog polja galaksije, mogu izazvati sporo razilaženje zvezda.

Snažna gravitaciona sila Mlečnog puta obično ne dozvoljava zvezdama da se previše udalje i naša galaksija nije usamljena u tom pogledu. De Brojne primećuje da je prosečna udaljenost među zvezdama u Mlečnom putu – pet svetlosnih godina – takođe tipična za razdvojenost između zvezda u drugim galaksijama. Međutim, neke zvezde mogu da pobegnu iz svojih matičnih galaksija i od svojih zvezdanih suseda.

Zvezde koje dostignu dovoljno veliku brzinu oslobodiće se gravitacione sile svoje galaksije. Mehanizam za takav događaj u Mlečnom putu uključuje ogromnu crnu rupu u središtu naše galaksije. Nazvan Strelac A*, taj kosmički monstrum ima četiri miliona puta masu Sunca.

„Ako se neka zvezda nađe vrlo blizu te crne rupe, neće biti progutana, već će biti uveliko ubrzana“, rekao je De Brojne.

Zvezde podvrgnute ovom ili nekom drugom metodu ubrzanja će polako napustiti galaksiju. Kad izađu, one mogu ploviti same po ogromnim prazninama između galaksija, koje se mogu protezati milionima svetlosnih godina.

(Telegraf Nauka/Live Science)