To nije svemirska trka već zlatna groznica! Zašto toliko država ponovo pokušava da osvoji Mesec?

Rusija je upravo doživela neuspeh u povratku na lunarnu površinu posle 47 godina, Indija će pokušati da spusti letelicu za dva dana, dok Amerika planira da pošalje ljude na Mesec do 2025, a Kina do 2030.

Svemirska trka između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza obeležila je jednu eru, kada su prenosi sa kosmodroma i iz svemira bili među najgledanijim programima na televiziji. Donela je i veliki napredak u tehnici, jer su se obe supersile trudile da što je moguće više razviju raketne sisteme, kompjutere, optičke uređaje, robote... Iako je svemirska trka vremenom zaustavljena i donekle zaboravljena, poslednjih godina su se stvari promenile, a Mesec je ponovo u centru pažnje. Dok neki to smatraju novom svemirskom trkom, drugi smatraju da je reč o zlatnoj groznici.

Magazin Tajm je 6. decembra 1968. objavio izdanje sa ilustracijom na naslovnoj strani: sovjetski kosmonaut i američki astronaut bili su u sprintu ka Mesecu, piše Popular Science. Prava svemirska trka počela je deceniju ranije, kada je 1957. SSSR lansirao Sputnjik, prvi veštački satelit, u svemir. Završena je godinu dana nakon Tajmove naslovnice, kada je američka misija Apolo 11 stigla na Mesec 20. jula 1969. Uzbuđenje je brzo prestalo – poslednji ljudi na Mesecu bili su članovi posade Apola 17 davne 1972. I od tada se niko tamo nije vratio.

Preporučujemo

Ali to se menja. NASA je rešila da vrati astronaute na Zemljin satelit do 2025. u okviru programa Artemis. Kina ima planove da pošalje ljudsku posadu tamo do 2030. U međuvremenu, sve je više robotskih misija do nama najbližeg nebeskog tela – ruski pokušaj da se vrate na Mesec posle 47 godina, misija Luna-25, propala je, a Indija planira da spusti sondu Čandrajan-3 za samo dva dana. Sa toliko misija, mnogi se pitaju da li je to nova svemirska trka.

- Moje mišljenje je da to nije nova trka. Ako bismo koristili istorijske događaje, ovo je više zlatna groznica. Preciznije, to je „ledena groznica“ – rekao je za Popular Science Ketlin Luis, kurator međunarodnih svemirskih programa Nacionalnog vazduhoplovnog i svemirskog muzeja Smitsonijan.

Otkako su naučnici 2018. otkrili led u dubokim, stalnim senkama polarnih kratera, navodi Popular Science, Kina, SAD, Rusija i Indija pokušavaju da stignu do lunarnog južnog pola, gde bi trebalo da se nalaze zalihe tog leda. Voda može da se koristi kao raketno gorivo ili za proizvodnju na Mesecu, ali je teška i zato je skupo lansirati je sa Zemlje.

- Svemirske agencije nisu razvile tačnu ideju kako će da koriste taj led, kao ni za koju tehnologiju. Ali svi žele da odu tamo gde može da se pronađe zaleđena voda – rekla je Luisova.

Nije sve u ledu, dodaje ona, jer je tehnološka osnova za ovu aktivnost prilično drugačija nego u drugoj polovini 20. veka. Tada su SAD i SSSR razvijale tehnologiju prvi put. Danas to pokušava više država, pa i privatnih kompanija koje imaju tehnološku sposobnost da pošalju letelice na Mesec. U svemiru je trenutno veća gužva nego ranije, mnogo satelita u orbiti je povezano sa ekonomijom na Zemlji – zaduženi su za komunikaciju, GPS sisteme, posmatranje klime i drugih resursa... Cilj više nije postizanje tehnološke superiornosti. Države pokušavaju da postojećim tehnologijama budu više ekonomski nezavisne i uticajne.

- Ovo je deo sazrevanja u svemirskom dobu, ovo nisu više opcioni programi, igra u kojoj se gleda ko je prvi. Ovo su esencijalni i egzistencijalni programi za opstanak u 21. veku – rekla je Luisova.

U tom smislu, trenutni lunarni programi razlikuju se od onih u prošlosti jer su više fokusirani na ekonomiju, nego na posredno poluvojno takmičenje dve supersile. Luisova dodaje da Kina svojim svemirskim programom pokušava da prati svoj ekonomski razvoj poslednjih 30 godina.

Ipak, nije poznato kako će to izgledati u budućnosti. I zlatna groznica vodi do borbi za vredne resurse. Kada svi „igrači“ budu mogli da regularno operišu na Mesecu, mogućnosti za sukobe će se povećavati.

- Ko odlučuje šta će se raditi sa Mesecom? I dalje se ne zna ko bi mogao da ima prava na rudarenje. Osim toga, do Meseca je lakše doći nego pre 60 godina, ali i dalje nije jednostavno stići tamo – kaže Luisova.

Prema Sporazumu o svemiru (Sporazumu o principima upravljanja aktivnostima država u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući i Mesec i druga nebeska tela) iz 1967. državama je zabranjeno da prisvajaju teritorije na nebeskim telima, ali je dozvoljeno da koriste resurse. Da li te resurse mogu da prodaju na Zemlji nije baš jasno, navodi Popular Science.

Administrator NASA Bil Nelson u intervjuu za NBC News rekao je da je oblast blizu lunarnog južnog pola mnogo opasnija od one do koje su stigli astronauti misije Apolo 11.

- Nije to deo nalik onom na koji su se spustili Nil Armstrong i Baz Oldrin, koji je stalno obasjan zracima Sunca i ima nekoliko kratera tu i tamo. Južni pol ima mnogo dubokih kratera. I zbog ugla pod kojim sunce stiže do njega, većina tih kratera je stalno u potpunom mraku, sa vrlo malo prostora na koje stvarno može da se spusti letelica. Ako tu zaista ima vode u velikoj količini, to može da se koristi za buduće misije i letelice. Postoji opasnost ako Amerika ne bude prva koja će da spusti ljude na taj deo Meseca. Ne želim da Kina bude prva koja stigne i kaže: "Ovo je naše, nema prilaska“. Amerika je deo dogovora o deljenju resursa u svemiru, Kina nije. Mislim da je trenutna svemirska trka između nas i Kine i mi moramo da štitimo interese međunarodne zajednice – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Popular Science)