Evropski satelit težak 1.360 kilograma pao na Zemlju, najveći deo sagoreo u atmosferi iznad Atlantskog okeana

Satelit „Eol“ Evropske svemirske agencije (ESA) u petak uveče je pao na Zemlju. Kampanja spuštanja satelita na zemlju trajala je punih pet dana, piše Space.com.

- Ovo što radimo je zaista jedinstveno. Nema sličnih primera u istoriji svemirskih letova. Ovo je prvi put da se asistiran povratak na planetu radi na ovaj način – rekao je na konferenciji pred početak misije Holger Krag, šef Kancelarije za svemirske ostatke ESA.

„Eol“, koji su nazivali i „nemogućim satelitom“, težak je 1.360 kilograma, a lansiran je u avgustu 2018. kako bi pratio vetrove na Zemlji, što do tada nije rađeno iz orbite. Letelica je pomogla istraživačima da poboljšaju klimatske modele i meteorološku prognozu. Operisala je skoro 4,5 godina, što je 18 meseci duže nego što je očekivano. Međutim, vremenom je ostala bez goriva, ali umesto da puste da „Eol“ padne na Zemlju haotično, kako je to uobičajeno za satelite kada im se završe misije, u ESA su odlučili da preuzmu aktivniju ulogu u padu. Oni su osmilili petodnevni plan koji će osigurati da „Eol“ sagori iznad praznog dela Atlantskog okeana i da ne predstavlja nikakvu pretnju za ljude i zgrade na zemlji.

Satelit nije dizajniran za kontrolisani povratak na Zemlju i u normalnoj situaciji samo bi padao nekoliko meseci. Međutim, ESA je rešila da to uradi drugačije.

- Poslednje komande poslate su satelitu, što je poslednji put da će on čuti glas iz kontrolne sobe ESA, što je poslednji pozdrav – saopštila je na blogu ESA u 15.57, gde je pad satelita praćen uživo.

- U subotu ujutru potvrđeno je da je "Eol" ušao u atmosferu u 21 sat po centralnoevropskom vremenu 28. jula i to iznad Antarktika. Ulazak je počeo nakon kompleksnih manevara sa visine od 320 do 210 kilometara, a zatim je sagoreo u atmosferi. Ključno je da su ovi manevri, prvi ovog tipa, pozicionirali satelit tako da delovi koji nisu sagoreli u atmosferi, pali su u Atlantski okean - saopštila je ESA na blogu u subotu u 8.40.

Eol je ime dobio po grčkom bogu vetrova upravo zbog toga što je pratio vetrove. Članice ESA već su odobrile budžet od 413 miliona evra da započnu razvoj letelice "Eol-2".

(Telegraf Nauka/ESA/Space.com)