Izuzetno otkriće kineskih naučnika: Džinovske pande koriste alat!
Naučni tim koji predvodi profesor Li Baoguo sa Severozapadnog univerziteta u kineskoj provinciji Šansi prvi je put zabeležio slučajeve da džinovske pande koriste predmete poput bambusovih štapova i grana kao alat, kako bi dohvatilе i počešale mesta do kojih inače ne mogu.
Nalazi objavljeni u Current Biology predstavljaju prvi naučni dokaz korišćenja alata kod džinovskih pandi, piše danas Global Tajms.
Preporučujemo
Ruski naučnici uzgajali ječam na beživotnom, "marsovskom" zemljištu
Uživaјte u retko viđenim scenama: Astronaut podelio zapanjuјuće snimke Zemlje iz svemira!
Istraživanje je pokazalo da, osim što jedu bambus i odmaraju, pande umeju da prilagode štapove i komade bambusa i upotrebe ih za češanje, što predstavlja ponašanje koje ranije nije bilo dokumentovano.
Istraživač sa Instituta za zoologiju u Šansiju i član tima Jang Bin izjavio je da je korišćenje alata važna tema u proučavanju životinja, jer otkriva poreklo i kognitivne sposobnosti vrsta. Kod pandi je zabeleženo da mogu da koriste alat jednom prednjom šapom, zahvaljujući jedinstvenom "lažnom palcu", dok druge vrste medveda obično moraju da koriste obe šape.
Tokom 50 dana posmatranja 18 pandi u zarobljeništvu, istraživači su zabeležili više od 300 primera upotrebe alata. Posmatrano je 10 ženki i osam mužjaka uzrasta od tri do 12 godina. Tim je utvrdio da pande ne samo da koriste alat direktno, već ga ponekad i jednostavno pripreme pre upotrebe, što predstavlja osnovni oblik izrade alata, iako daleko od složenog "krojenja".
Ovakvo ponašanje ukazuje na razumevanje uzroka i kratkoročno planiranje, jer pande svesno koriste predmete da bi se počešale na teško dostupnim mestima. Za razliku od mnogih vrsta koje alat koriste najčešće za ishranu, pande ga koriste za negu tela.
Iako se često smatraju sporim i nezgrapnim životinjama, ove nove opservacije pokazuju da pande poseduju složenije kognitivne sposobnosti nego što se ranije pretpostavljalo, navodi Global Tajms. Upotreba alata kod velikih sisara retko je dokumentovana, a ovaj nalaz, prema istraživačima, ima značajnu vrednost za razumevanje evolucije korišćenja alata u životinjskom svetu.
(Telegraf Nauka/Tanjug)