Vreli talas ubio 47.690 ljudi u Evropi! Zastrašujući podaci naučnog istraživanja

Najveću smrtnost povezanu sa visokim temperaturama u 2023. imale su Grčka, Bugarska i Italija, a Srbija je na sredini liste

Više od 47.000 ljudi preminulo je u Evropi od posledica visokih temperatura 2023, globalno najtoplijoj godini otkako postoje podaci i drugoj najtoplijoj na tlu Starog kontinenta. To su procene naučnika Instituta za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal), a njihova studija objavljena je u žurnalu Nature Medicine, saopštio je ISGlobal.

Ranjivost evropskih društava na vrele talase progresivno je smanjena tokom ovog veka i bez tog procesa adaptacije društva smrtnost u prethodnoj godini bila bi i 80 odsto veća, navode oni.

Preporučujemo

- Studija je koristila metodologiju upotrebljenu prošle godine u analizi takođe objavljenoj u žurnalu Nature Medicine, a koja je procenila da je vrućina izazvala više od 60.000 smrti tokom leta 2022, što je najveća smrtnost u prošloj deceniji. Naučnici su koristili temperature i podatke o mortalitetu iz 823 regiona u 35 evropskih zemalja za period od 2015. do 2019. kako bi uklopili epidemiološke modele i procenili mortalitet povezan sa vrućinom u svakom evropskom regionu tokom 2023. Za razliku od leta 2022, koje su karakterisale uporne ekstremno visoke temperature u centralnom delu sezone, od sredine jula do sredine avgusta, velike termalne anomalije nisu zabeležene tokom istih nedelja 2023. Međutim, dve epizode visokih temperatura sredinom jula i krajem avgusta bile su krive za 57 odsto ukupnog mortaliteta, sa više od 27.000 smrti – navodi se u saoštenju ISGlobal.

Prema podacima, procenjuje se da je 2023. od posledica visokih temperatura preminulo 47.690 ljudi. Najveću smrtnost povezanu sa vrelinom imale su Grčka (393 smrti na milion stanovnika), Bugarska (229 smrti na milion stanovnika) i Italija (209 smrti na milion stanovnika). Prema objavljenim podacima, u Srbiji je 2023. zbog posledica vrućine bilo 66 smrti na milion stanovnika.

Autori su upozorili da je moguće da ove brojke nisu potpuno tačne, kao i da je moguće da je broj ljudi preminulih od posledica vrelih talasa još veći.

- Naši rezultati pokazuju da postoji društvena adaptacija na visoke temperature u ovom veku, koja je drastično smanjila smrtnost. Manje smo ranjivi na vrućinu nego što smo bili na početku veka – rekla je Elisa Galo, glavna autorka studije i istraživačica ISGlobal.

(Telegraf Nauka / ISGlobal)