Gde će biti Prirodnjački muzej, ko su njegove filmske zvezde, ko svedoci ubistva… Intervju sa Slavkom Spasićem

Direktor Prirodnjačkog muzeja za Telegraf Nauku govori o novoj zgradi, najzanimljivijim eksponatima, značaju rada sa decom, važnosti nauke i kulture za narod i zemlju…

Prirodnjački muzej postoji od 1895, a uprkos tome što radi skoro 130 godina, do sada nije imao svoju zgradu i stalnu kolekciju. To će se konačno promeniti – muzej će dobiti novi dom na Ušću.

Preporučujemo

Direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić za Telegraf Nauku govorio je o novoj zgradi muzeja, najzanimljivijim eksponatima, značaju rada sa decom, važnosti nauke i kulture za narod i zemlju…

- Sledeće godine ćemo proslaviti 130 godina postojanja u uslovima koji ne priliče muzeju – u nedostatku stalne izložbene postavke. Ovo kažem jer Prirodnjački muzej, jedini ove vrste u Srbiji, čuva dva miliona predmeta. Izgradnja nove zgrade uvrštena je u projekat EXPO 2027 i predstavlja nešto što će ostati za buduće generacije, što i jeste svrha ovog projekta - rekao je Spasić.

Nova zgrada, idejno rešenje arhitekte Brane Mitrovića, dodao je, nalaziće se na desnoj obali Dunava, tačno iza Palate Srbija i imaće 15.000 kvadrata.

- Ne nameravamo da pravimo zgradu za trenutno stanje, već razmišljamo o narednih sto godina. Svi prirodnjački muzeji imaju milionske kolekcije. Šta oni baštine? Kosmopolitske predmete, nešto što ima na celoj planeti, pa se mi nadamo da će naše zbirke biti duplirane. Naravno, takav jedan kompleks zahteva još više radionica, još više istraživačkih centara i dodatnih sadržaja da kada uđete možete ceo dan da se pozabavite predivnim stvarima. Muzej ne čine samo izložbe, već i veliki broj dodatnih sadržaja, kreativnih radionica, dvosmerna komunikacija s publikom – rekao je Spasić i dodao:

- Kada pričamo o muzejima imamo osnovnu podelu na prirodnjačke muzeje i na humanističke muzeje. Svi su na drugom tasu, a mi na ovom. Izazovi interpretacije u prirodnjačkim muzejima su jako teški. Najlakše je uzeti i poređati predmete u vitrinama, ali to onda liči na dobro složeni depo. Mi moramo publici da približimo složene prirodne procese. Na primer, izložba fotosinteze, morate da imate priču, da dobro to osmislite. I nikad nije dovoljno predmeta, nikad nije dovoljno činjenica da prikažete složene prirodne procese i približite ih prirodi. Sve počinje i sve se završava u prirodi.

Na pitanje o najzanimljivijim eksponatima u Prirodnjačkom muzeju, on kaže da ih ima mnogo.

- Od naših dva miliona predmeta najbrojniji su, kao i u živom svetu, insekti, oko pola miliona ih imamo u kolekciji, i oko pola miliona predmeta u našem botaničkom herbaru Balkanskog poluostrva. Izdvojio bih lične predmete svega onoga što je radio naš duhovni osnivač Josip Pančić. Kad držite u ruci predmet, kutiju, beležnicu i ono što je preparirao lično Josip Pančić... Mi imamo stvari koje je preparirao Arčibald Rajs. Mnogi znaju priču o ovom čoveku koji je voleo Srbiju, znaju ga iz vremena Prvog svetskog rata i svega onog ružnog što se dešavalo. Arčibald Rajs je posle rata svoj mir pronašao u prirodi i u svojoj maloj kućici na Košutnjaku. Bio je vrsni forenzičar, lovio je ptice i leptire i lično ih je preparirao – priča Spasić.

Kako dodaje, Prirodnjački muzej ima jelički, dimitrovgradski i sokobanjski meteorit, koji su pali na teritoriju Srbije.

- Preparate medveda ima svaki muzej. Ali mi imamo medveda koji je bio ispred sobe u Majskom prevratu i mi ga zovemo nemim svedokom ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage. Kraljica Natalija ga je poklonila Prirodnjačkom muzeju. Čuveni meda iz „Maratonaca“ je u našoj zbirci. Lično sam bio autor izložbe „Filmske zvezde Prirodnjačkog muzeja“. Krokodil koji je glumio u seriji „Bela lađa“, pa scena iz „Mi nismo anđeli“ u kojoj su na stolu los, nosorog i ptica koja mrda očima. Naši leptiri su imali scenografiju u „Šeširu profesora Koste Vujića“ – ispričao je Spasić.

On je rekao da muzeji nemaju alternativu.

- Muzeji dobijaju konkurenciju, ali ne smemo da izgubimo suštinu. Tanka je linija između industrije zabave i kreativne industrije. Mi moramo da budemo kreativna industrija, a ne industrija zabave. Tri su stuba svakog društva – zdravstvo, obrazovanje i kultura. Zdravstvo nam čuva zdravlje, obrazovanje nas uči, a kultura čuva naš identitet. Kad izgubimo identitet onda smo sve izgubili. Onda počnemo da verujemo u čuda i čudesa, ne poštujemo svoju državu, ne poštujemo ono gde smo odrasli… - zaključio je Slavko Spasić.

Ceo intervju možete pogledati u videu na početku teksta.

(Telegraf Nauka)