Otkrivena potpuno nova vrsta drveta

Lalino drvo ima strukturu između tvrdog i mekog drveta, što može da pojača sposobnost skladištenja ugljenika

Naučnici su otkrili potpuno novu vrstu drveta. Ovo otkriće bi moglo drastično da pojača sposobnost drveća da skladišti ugljenik, javio je New Scientist.

Lalino drvo ima strukturu drveta na nanoskali koja je negde između tvrdog i mekog drveta, što bi moglo da objasni zašto ono može tako efikasno da skladišti ugljenik.

Jan Lizakovski sa Jagelonskog univerziteta u Poljskoj i njegove kolege istraživale su nanoskopske strukture uzoraka drveta 33 vrste iz botaničke bašte Univerziteta u Kembridžu.

Oni su zamrzli svaki uzorak pomoću azota, koji ih je održavao na temperaturi od minus 210 stepeni, pre nego što su svaki od njih proučili pomoću elektronskog mikroskopa koji je sposoban za skeniranje na niskim temperaturama. To im je omogućilo da analiziraju veličinu svakog makrofibrila, sitnih niti u kojima se nalaze ćelije drveta.

Otkrili su da tvrdo drvo, poput hrasta, ima makrofibrile prečnika oko 15 nanometara, dok meko drvo, poput bora i smrče, ima makrofibrile prečnika većeg od 25 nanometara.

- Ali postoji jedan iznenađujući izuzetak. Dve vrste tulipovca – lalino dtvo Liriodendron tulipifera i kinesko lalino drvo Liriodendron chinense – makrofibrile od oko 20 nanometara, na pola puta između mekog i tvrdog drveta. Tulipovac iz nekog nepoznatog razloga ima drugačiju strukturu makrofibrila – rekao je Lizakovski i dodao:

- Tulipovci su se razvili od magnolija pre između 30 i 50 miliona godina, što se poklapa sa drastičnim smanjenjem atmosferskog ugljen-dioksida. To bi moglo da objasni zašto su tulipovci tako efikasni u skladištenju ugljenika.

Studija je objavljena u žurnalu New Phytologist.

(Telegraf Nauka / New Scientist)