Nova vrsta megapoda identifikovana u istoj pećini gde su pronađeni ostaci hobita

Istraživači su 2009. u pećini Liang Bua na ostrvu Flores pronašli kost noge. Taj fosil, star između 190.000 i 120.000 godina, identifikovan je kao ptičja kost i sklonjen na stranu. Kao i mnoge ptičje kosti pre toga, bila je zanemarena i ostavljena da skuplja prašinu.

Sad, oko 17 godina kasnije, istraživači su otkrili da fosil pripada novoj izumrloj vrsti megapoda, ptici koja živi na tlu i podseća na kokošku. To je prvi fosil megapoda pronađen na ostrvima Volaseja i jedan od najvećih svoje grupe.

Preporučujemo

„To je jedan od najstarijih ptičjih ostataka koje smo pronašli na lokaciji Liang Bua“, kažu istraživači iz Univerzitetskog muzeja u Bergenu u Norveškoj. „Ovo je period za koji nemamo gotovo nikakve podatke o pticama... tako da je uzbudljivo što ovu vrstu možemo vezati za taj period“.

Drevna ptica koja živi na tlu i pravi humke?

Megapodi su se odvojili od ostalih ptica sličnih kokoškama tokom kasne krede, a istraživači sugerišu da se ova grupa prvo pojavila u Australaziji pre nego što se raširila na istočnu Indoneziju, Melaneziju, Filipine i Australiju, gde se danas može naći.

Umesto da sede na svojim gnezdima, megapodi polažu jaja u velike humke ili jazbine, a zatim ih tamo ostavljaju (i ne osvrću se).

Uprkos raznolikoj i dugoj istoriji megapoda, u studiji se kaže da u ostrvskom regionu Volaseja ranije nije pronađen nijedan njihov fosil. Istraživači su onda pronašli ovu fosilizovanu kost noge u jednom od najdubljih slojeva lokacije Liang Bua. To je ista pećina u kojoj su se nalazili drevni ostaci vrste Homo floresiensis, poznate i po nadimku hobiti.

Fosil je ostao neproučen dok istraživači nisu počeli da ga upoređuju sa živim i izumrlim vrstama megapoda. Otkrili su da je različit od svih drugih. Zglobovi prstiju se razlikuju po obliku i položaju, a oblik i veličina noge sugerišu da je ptica bila prilično velika.

Sve u svemu, dokazi su sugerisali da fosil pripada novoj vrsti. Istraživači su je nazvali Megapodius rokusi, po zooarheologu Rokusu Due Aveu, čoveku koji je prvi prepoznao kosti H. floresiensisa i kasnije identifikovao ovaj fosil kao ptičju kost.

M. rokusi je verovatno bila prilično velika ptica, sa težinom od oko 3,9 kilograma, što je čini najvećim dosad pronađenim pripadnikom roda Megapodius. Danas bi bila znatno veća čak i od trenutne vrste megapoda na ostrvu Flores, kukmaste koke humkašice, koja je teška samo 0,5–1,2 kg.

Ne može se reći mnogo više na osnovu jednog fosila. Bez kostiju krila, neizvesno je da li je mogla da leti, a bez drugih fosila, čak je i njeno izumiranje nejasno. U studiji se kaže da je možda nestala otprilike u isto vreme kad i druge izumrle životinje sa lokacije Liang Bua, uključujući džinovsku rodu, patuljastog stegodona, H. floresiensisa i lešinare. S druge strane, možda je nestala mnogo ranije.

Ipak, ova kost popunjava prazninu u fosilnoj evidenciji ptica i predstavlja podsetnik koliko toga još nije poznato. „Jugoistočna Azija se smatra žarištem biodiverziteta, ali je važno da se shvati da je ono što danas vidimo samo ostatak onoga što je nekada bilo“, kažu istraživači.

Oni sumnjaju da je ovo jedini fosil megapoda u Volaseji. Pošto su fosili ptica dugo bili zanemarivani u korist kostiju sisara, istraživači smatraju da ih ima još i da čekaju da budu pronađeni.

(Telegraf Nauka/Phys.org)