Riblji tragovi pokazuju najranije adaptacije za kretanje po kopnu

Poljski geološki institut-Nacionalni istraživački institut izveštava o fosilizovanom tragu iz nižeg devona (pre 419 do 393 miliona godina) pripisanom ribi dvodihalici.

Analiza otkriva možda najranije svedočanstvo o ribi koja testira veštine kretanja kičmenjaka na kopnu, oko 10 miliona godina starije od prvog dokaza o potpuno terestrijalnom kretanju tetrapoda.

Preporučujemo

Pretprilagođavanje na okupaciju kopna je uslov za kasnije, permanentnije boravke, verovatno motivisane dobijanjem pristupa novim oblastima za ishranu tokom oseke.

Nekoliko mesta je zabeležilo tragove kretanja prvih kičmenjaka koji su kolonizovali kopno, uglavnom u Evropi i jedno u Australiji, a prethodno najstarije potiče iz nižeg srednjeg devona takođe sa Planina svetog krsta u Poljskoj.

Brojni tragovi terestrijalnog kretanja slične starosti otkriveni su na irskom ostrvu Valentija. Dokazi pokazuju da su tetrapodi već bili sposobni za efikasno kretanje po kopnu na početku srednjeg devona, što sugeriše da poreklo četvoronožnog kretanja treba tražiti u još starijim formacijama.

U studiji „Tragovi ribe dvodihalice predstavljaju najranije adaptacije kičmenjaka za kretanje na kopnu“, istraživači su analizirali novootkrivene fosilizovane tragove i 3D snimke kako bi protumačili kretanje i oslanjanje na njušku kod riba dvodihalica.

Karakteristične odlike njuške odgovaraju devonskim ribama dvodihalicama kao što su Dipnorhynchus ili "Chirodipterus" australis.

Interpretacija isključuje plivanje pošto je karakteristični sinusoidni obrazac odsutan. Osmotreno je skoro 11% uvijenih tragova, od kojih je 97% uvijeno nalevo, što bi moglo predstavljati najraniji slučaj dominantnosti leve ruke.

Nalazi predstavljaju najstarije poznato kretanje kičmenjaka u poluterestrijalnoj sredini i otkrivaju anatomski zajedničke ili konvergentne kapacitete sestrinske grupe nezavisne od istinske tetrapodske loze.

(Telegraf Nauka/Phys.org)