Snimak iz svemira otkrio lobanju sa zlokobnim osmehom u snegu i ledu kraj Đavoljeg zaliva

Okovano ledom u usamljenom Vedelovom moru, ostrvo Vega snimljeno iz svemira predstavlja potpuno jedinstven prizor. Na ovom deliću kopna istočno od Antarktičkog poluostrva, led, stenoviti izdanci i ledničke morene spajaju se stvarajući izgled lobanje sa zlokobnim osmehom u profilu, okrenute ka Đavoljem ostrvu, objavila je agencija NASA.

Ove slike prikazuju sablasno „lice” ostrva Vega na početku južne jeseni (dole) i u proleće (gore). Zabeležene su instrumentom OLI (Operational Land Imager) na satelitu Landsat 9, 22. marta 2025. i 10. oktobra 2026. godine.

Preporučujemo

Nunatak koji štrči iz leda ima izgled očne duplje, bočna morena formira usta, a glečer Baija del Dijablo (Bahía del Diablo / Đavolji zaliv) čini viličnu kost. Na snimku iz marta 2025. godine sloj snega prekriva led, što je uobičajeno za najvlažniji mesec u ovom regionu. To je u oštroj suprotnosti sa snimkom iz oktobra 2026. godine, gde na velikim površinama nema snega i gde su vidljive tamnije površine ogoljenog leda.

Temperature iznad proseka tokom zime 2026. godine - naročito u junu - delimično su odgovorne za toliku količinu ogoljenog leda u oktobru, izjavio je glaciolog Mauri Pelto sa Koledža Nikols. Ogoljeni led na Vegi i obližnjim ostrvima ukazuje na slabo nakupljanje novog snega tokom zime, koje je dodatno smanjeno sublimacijom i udarima vetra, rekao je on.

- Zimska sezona nimalo nije prijala ovim glečerima – naglasio je.

Prvo sveobuhvatno mapiranje leda na ostrvu Vega omogućeno je snimcima Landsata. U studiji objavljenoj 1982. godine, naučnici su opisali četiri ledene kape ovog ostrva sa isturenim stenovitim liticama i izlaznim glečerima. Iskoristili su rana posmatranja Landsata, zajedno sa snimcima iz vazduha i topografskim kartama, kako bi popisali 29 glečera na Vegi.

Među tim glečerima, glečer u Đavoljem zalivu pod stalnim je nadzorom još od južnog leta 1998–1999. godine, pri čemu istraživači beleže stalan pad njegove mase. Satelitski snimci prikupljeni tokom poslednjih decenija pokazuju gubitak leda i kod drugih glečera na ostrvu, uz sve veće površine ogoljenih stena.

Mnogo pre nego što su naučnici počeli da prate njegove glečere, ostrvo Vega bilo je svetla tačka u zastrašujućoj priči potekloj iz rane faze istraživanja ove regije. Švedska antarktička ekspedicija (1901–1903) uputila se ka ovom području kako bi proučavala geografiju, geologiju, klimu i živi svet na istočnom delu Antarktičkog poluostrva i oko njega. Tokom istraživanja članovi su se razdvojili u tri grupe, koje su zimu provele izolovane na različitim lokacijama. Dodatni užas doneo je gubitak broda koji je smrskao morski led. Rt Vel-met, kako će kasnije biti nazvan, smešten na samom „čelu“ lobanje ostrva Vega, bio je mesto srećnog ponovnog susreta dve grupe u proleće 1903. godine. Ubrzo potom, argentinska ekspedicija spasila je preživele učesnike ove teške golgote.

(Telegraf Nauka/NASA)